Danas je 24. april, Svetski dan zaštite oglednih životinja. Obeležava se od 1979. godine, na inicijativu Međunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju akcijama i manifestacijama kojima podsećaju javnost koliko je životinja ubijeno, i koliko ih živi život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote. U svetu se godišnje u eksperimentima ubije oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. U razvijenim evropskim zemljama postignut je napredak u zaštiti oglednih životinja. A kako je kod nas, 9 godina od stupanja na snagu Zakona o dobrobiti životinja?

Situacija u oblasti zaštite oglednih životinja zaključno sa 2017.

Pregled zakonske regulative

Sa usvajanjem Zakona o dobrobiti životinja, juna 2009. godine, zaštita oglednih životinja je institucionalizovana. Oglede mogu vršiti samo pravna i fizička lica koja su upisana u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Definisano je uspostavljanje i funkcionisanje tela preko kojih se štite ogledne životinje - etičke komisije i etički savet. Svako pravno lice koje vrši oglede u obavezi je da formira etičku komisiju, koju, osim zaposlenih, čine i nezavisni eksperti, veterinar i član udruženja za zaštitu životinja (laik). Etička komisija je u obavezi da donese Poslovnik o radu. Njen zadatak je da odobrava oglede i daje stručno i etičko mišljenje o opravdanosti izvođenja ogleda, prati sprovođenje ogleda, kao i da prekine izvođenje ogleda ukoliko nije u skladu sa zakonom i to prijavi (svom nadležnom) Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu (u daljem tekstu Ministarstvo). Etički savet je posebna radna grupa koju osniva Ministar Ministarstva, a koja, između ostalog, razmatra i daje stručno mišljenje o opravdanosti vršenja ogleda.

Zaštita dobrobiti oglednih životinja i rad etičkih komisija bazirane su na 3R pravilu.

Na osnovu njega se procenjuje da li su iscrpljene sve alternative, da li je smanjen broj životinja na neophodni minimum, da li se planira anestezija ili analgezija, kakvi su uslovi za držanje životinja i kako se životinje nabavljaju, kako se žrtvuju i gde se odlažu leševi.

Naučnici Rasel i Barč (William Russell & Rex Burch) su 1959. godine postavili 3R pravilo koje ističe principe etičkog planiranja i izvođenja ogleda.

3R pravilo podrazumeva poštovanje tri principa:

• Zamena (Replacement) životinja gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici,
• Redukcija ili smanjenje (Reduction) broja životinja,
• Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja.

Godine 2010. donet je Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja sa rokom za početak primene od godinu dana, što znači da je počeo da se primenjuje maja 2011. godine.

Pravilnik reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu  i način vođenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama. U registru se nalazi 23 pravna lica, što je oko polovine broja institucija koje rade oglede na životinjama, što znači da još uvek nisu registrovane sve institucije. Registrovane institucije imaju obavezu da dostavljaju svoje izveštaje o radu Ministarstvu. U tim izveštajima se nalaze i podaci o korišćenim životinjama, broj i vrste. Ovde moramo istaći da se ne sprovodi kontrola rada institucija od strane nadležne Republičke veterinarske inspekcije, tako da ne možemo biti sigurni u tačnost izveštaja koje dostavljaju registrovane institucije.

Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe.

Donošenje zakonske regulative je tek početak rada na definisanju stanja u oblasti zaštite oglednih životinja i uvođenje neophodnog reda u ovu oblast. Verujemo da će se implementacija Zakona o dobrobiti životinja nastaviti i da će jednog dana biti uspostavljeni i mehanizmi kontrole nadležnog Ministarstva koje će preko svojih inspektora kontrolisati rad svih fizičkih i pravnih lica koja rade sa oglednim životinjama. Tek tada moći ćemo da kažemo da je zaštita oglednih životinja zaista počela da se sprovodi. Takođe, tek kada se sve institucije koje rade oglede na životinjama budu registrovale kod nadležnog ministarstva moći ćemo da govorimo o podacima o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe budući da samo registrovane institucije imaju obavezu da Ministarstvu dostavljaju podatke o broju, vrsti i svrsi upotrebljenih životinja u eksperimentima. One institucije koje nisu registrovane ne daju podatke i ne zna se šta, kako i koliko rade. Značajno je i uspostavljanje transparentnosti rada etičkih komisija, naročito u delu koji se odnosi na prisustvo laika, potrebno je da javnosti bude dostupan podatak o pripadnosti laika udruženju za zaštitu životinja, jer su u suprotnom moguće zloupotrebe.

Stanje dobrobiti oglednih životinja

Ogledne životinje se koriste u okviru naučnih institucija, instituta i univerziteta. Ove aktivnosti kontrolisane su, u teoriji, od strane etičkih komisija ovih institucija, i od strane Etičkog saveta. Za razliku od etičkih komisija koje uključuju laike, Savet je sastavljen isključivo od naučnika.

Udruženje Feniks ima članove (laik) u etičkim komisijama tri institucije: Farmaceutskog i Veterinarskog fakuteta i farmaceutske kuće Galenike a.d. Članstvo u Galenici je prestalo sa januarom 2018. godine jer je Galenika dobila novog vlasnika koji nije zainteresovan za istraživanja koja uključuju rad sa oglednim životinjama. Mesto laika u etičkim komisijama omogućava prisustvo javnosti i učešće etike u odlučivanju. Ipak, s obzirom da etičke komisije donose odluke većinom glasova, predstavnik OCD za zaštitu životinja može uvek biti nadglasan ako ostali članovi komisije to žele. Ali, i pored toga prisustvo u etičkim komisijama daje nam značajne uvide u to šta se događa unutar ovih institucija i daje mogućnost za kontrolu i reakciju na nepravilnosti i kršenje Zakona. Ovo svakako predstavlja napredak u odnosu na vreme kada se u oblasti eksperimenata radilo bez ikakve kontrole i sve je zavisilo od ličnog stava naučnika.  

Najveći problem u vezi oglednih živoitnja, kao i svih drugih izazova u vezi dobrobiti životinja u Srbiji predstavlja nedostatak političke volje da se sprovodi postojeća zakonska regulativa i da se radi na donošenju sistemskih rešenja.

U skladu sa tim, institucije koje vrše eksperimente na životinjama su pod slabom kontrolom, a Republička veterinarska inspekcija to pravda nedostatkom osoblja.

Opažanje eksperimenata na životinjama od strane javnosti.

Opažanje ove teme od strane javnosti karakteriše višeslojnost, pošto izuzetno varira među različitim društvenim grupama. Ovde ćemo podeliti javnost na četiri relevantne potkategorije: širu javnost, ljubitelje životinja, naučnu javnost i donosioce odluka.

Šira javnost

Šira javnost ima različite poglede na praksu eksperimenata na životinjama, a pogledi i osećanja umnogome zavise od vrste životinje koja je u pitanju. Na primer, nema velike zabrinutosti za dobrobit miševa, pacova ili beskičmenjaka, ali postoji viši nivo brige kada se radi o korišćenju pasa, mačaka i drugih „simpatičnih“ životinja. Pre nekoliko godina, slučaj osam penzionisanih vojnih nemačkih ovčara koji su trebali da budu žrtvovani u neopravdanom eksperimentu, revoltirao je i u velikoj meri uključio javnost (maj, 2014).

Takođe, po našem iskustvu, nasumični prolaznici su rado prihvatali da potpišu peticiju za kampanju Reci Ne surovoj kozmetici čim bismo ih upoznali sa sadržajem peticije. Ipak, interesovanje za temu oglednih životinja veoma je skromno u okviru ove grupe. To se može objasniti preokupiranošću suštinskim ekonomskim i društvenim problemima sa kojima se suočava velika većina stanovništva u našoj zemlji.

Ljubitelji životinja

Kada se tema eksperimenata na životinjama pokrene u javnosti, ljubitelji životinja odgovaraju i pokazuju zabrinutost. Zabrinutost je najčešće prisutna bez obzira na vrstu životinje, iako životinje-ljubimci i primati uslovljavaju jači odgovor. Psi su posebno osetljiva tema, pošto u ovoj društvenoj grupi kruže priče o napuštenim psima koji se izvoze iz Istočne Evrope na Zapad da bi bili korišćeni i žrtvovani u eksperimentima. Već postoje dokumentovani slučajevi napuštenih pasa koji su nelegalno izvezeni u nelegalne svrhe.

Poput šire javnosti, i ljubitelji životinja se suočavaju sa svakodnevnim životnim poteškoćama. Fundamentalni problemi svakako postoje i u domenu zaštite životinja – poput kontinuiranog problema napuštenih ljubimaca, ili dobrobiti farmskih životinja koja je na jako niskom nivou. Zbog toga ogledne životinje nisu primarna briga u ovom trenutku. No, činjenica da je naše udruženje uspelo da prikupi po nekoliko stotina potpisa za kampanje Evropske koalicije za zabranu eksperimenata na životinjama (European Coalition to End Animal Experiments, ECEAE) Reci NE surovoj kozmetici (NO Cruelty Cosmetics Campaign), jul, 2011. i Cruelty Free International (CFI), Počistimo surovost (Clean Up Cruelty), jul 2013, pokazuje da je ovo tema za koju će se zainteresovati veći broj ljudi kada se budu rešili egzistencijalni problemi.

Naučna zajednica

Što se tiče oglednih životinja, naučna zajednica se uopšteno drži utilitarističkog i mehanicističkog pogleda na temu, pa je obično uvek za eksperimente na životinjama. Etika kao tema i predmet se često zanemaruje i često nije razmatrana i obrađivana u okviru fakultetskih programa i kurseva na našim univerzitetima. Sa izuzetkom određenih pojedinaca, nema naznaka organizovanog naučnog protivljenja ogledima na životinjama (poput Doktora protiv eksperimenata u Nemačkoj). Kao još jedna ilustracija poslužiće i primer već pomenutog kontroverznog eksperimenta na nemačkim ovčarima, jer je zahtev za eksperiment iniciran od strane SANU.

Pre dve godine, kao udruženje imali smo „bliski susret“ sa ovakvim načinom razmišljanja – kada smo upozorili na kršenje Zakona o dobrobiti životinja u slučaju izvođenja eksperimenata na živim bubašvabama od strane neuronaučnika Grega Gejdža, a u okviru manifestacije Festival nauke (novembar, 2015). Naši apeli Festivalu i samom Gejdžu nisu doveli do produktivnog dijaloga. Međutim, kako dobrobit životinja postaje globalno sve značajnija tema u okviru naučne zajednice i kako udruženja nastavljaju da upozoravaju na slučajeve loše prakse, možemo da očekujemo da se i u okviru ove grupe situacija promeni na bolje u budućnosti.

Donosioci odluka

Od 2012. godine ni jedna politička partija niti pojedinačni političar nije pokazao interesovanje za sistemsko rešavanje problema vezanih za životinje i njihovu dobrobit u Srbiji. Ovi problemi se čak ni ne razmatraju u političkom diskursu i političkom životu Srbije. To uključuje i eksperimente na životinjama.

Zaključak

Glavni problem dobrobiti oglednih životinja u Srbiji su zapravo svi drugi fundamentalni problemi svakodnevne realnosti u našoj zemlji. Isti problemi – kršenje postojećih zakona i manjak kontrole institucija – prisutni su i u mnogim drugim delatnostima i oblastima.

Da bi bilo napretka i po pitanju oglednih životinja, prvo se moraju uspostaviti sistemske, pravne i političke promene u drugim, osnovnim oblastima funkcionisanja države.

Do tada, naše udruženje i druga prijateljska udruženja nastaviće da edukuju o ovoj važnoj etičkoj temi podižući svest o problemu i preduzimajući konkretne korake tamo gde je to moguće.

÷

O ovoj temi govorili smo 22. aprila u Ekološkom magazinu Čekajući vetar, autorke i voditeljke Aleksandre Vukićević, na talasima Radio Beograda 2. Možete slušati na linku OVDE