U Srbiji još uvek ne postoje zvanični, statistički podaci o tome koliko se životinja godišnje koristi u ogledne svrhe (pacovi, miševi, zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, svinje, ovce, konji, majmuni, ptice, zmije, žabe, ribe ...). U kakvim uslovima žive, kako se reprodukuju, kakvi eksperimenti se na njima vrše, kako se transportuju i kako završavaju život kada se eksperiment završi još uvek se zvanično ne zna.

Zakonska regulativa koja je doneta u poslednjih par godina bi trebalo da omogući uvođenje reda u ovu oblast, ali će biti potrebno vreme da ona zaživi.

Godine 2009. stupanjem na snagu Zakona o dobrobiti životinja stvoreni su uslovi da zaštita oglednih životinja u Srbiji postane stvarnost. Zakonom je u potpunosti zabranjeno korišćenje životinja u ogledima u obrazovne svrhe u osnovnim i sredjim školama i fakultetima, osim pokaznih vežbi, ispitivanje oružja, ratne opreme i radijacije, korišćenje životinja iz prihvatilišta (već samo iz registrovanog uzgoja), a korišćenje oglednih životinja u naučno – istraživačke svrhe je precizno regulisano. Definisano je i uspostavljanje i funkcionisanje etičkih komisija i etičkog saveta. Sve ustanove koje rade oglede na životinjama moraju da prilagode svoj rad odredbama Zakona. Svaka od njih je u obavezi da formira etičku komisiju, koju, osim zaposlenih, čine i nezavisni eksperti, veterinar i laik (član udruženja za zaštitu životinja). Etička komisija je u obavezi da donese Poslovnik o radu.

Etička komisija ima zadatak da odobrava oglede i daje stručno misljenje o opravdanosti izvođenja ogleda, prati sprovođenje ogleda, kao i obavezu da prekine izvođenje ogleda ukoliko nije u skladu sa zakonom i to prijavi Ministarstvu.

Etički savet je posebna radna grupa koju osniva Ministar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu radi razmatranja stručnih pitanja, davanja predloga, stručnog mišljenja, promovisanja alternativnih metoda … Ukoliko etičke komisije naiđu na problem u svom radu ili imaju dileme mogu se obratiti ovom telu  za dobijanje stručnog mišljenja.

Godine 2010. donet je Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja sa rokom za početak primene od godinu dana, što znači da je počeo da se primenjuje maja 2011. godine. Pravilnik reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu  i način vodjenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama. U Srbiji ima 13 fakulteta koji rade oglede na životinjama, tri farmaceutske kuće i 27 instituta za naučna istraživanja. Svaka od ovih institucija mora biti registrovana u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu po propisima koje nalaže Pravilnik.

Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe.

Donošenje Zakona i Pravilnika, ratifikacija Konvencije i formiranje etičkih komisija i etičkog saveta je tek početak rada na definisanju i regulisanju stanja u oblasti zaštite oglednih životinja i uvođenje reda i kontrole. Tek kada Zakon zaživi moći ćemo da govorimo o tačnim podacima o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe budući da je sve što je do sada urađeno (prikupljanje podataka, zamena životinjskih modela alternativnim procedurama - zaključno sa 2013. godinom ) zavisilo pre svega od dobre volje i entuzijazma pojedinaca. U tom smislu najveći napredak je postignut u oblasti obrazovanja kroz zamenu živih životinja alternativnim modelima. Medicinski fakultet u Beogradu je prva obrazovna ustanova u kojoj su svi animalni modeli u nastavi zamenjeni softverskim alternativama.