Uvod

Korišćenje životinja u naučnim istraživanjima, različitim testiranjima ili u nastavi predstavlja oblast aktivne diskusije i podeljenih mišljenja ne samo među laicima već i u stručnoj javnosti.

Sa jedne strane su oni koji smatraju da je upotreba životinja još uvek neophodna i nužna u sticanju naučnih saznanja i da je uz poštovanje određenih etičkih principa opravdano žrtvovati životinje zarad benefita ljudi. Sa druge strane jednako prisutna su i mišljenja koja ne samo da postavljaju pitanje održive etičke opravdanosti upotrebe životinja već i potenciraju nedovoljnu pouzdanost ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljude. Istraživanja su pokazala da se veliki broj rezultata dobijenih u eksperimentima pokazao neprimenljiv na ljude zbog specifičnosti vrsta. Svaki trenutak života oglednih životinja ispunjen je stresom, strahom, bolom i patnjom u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od vrste i trajanja eksperimenta. Uslovi života su daleko ispod minimuma potrebnog za zadovoljenje osnovnih potreba što je dovoljno da izazove stres i strah. Eksperimenti su po definiciji agresivni i razarajući što život oglednih životinja čini bolnim i ispunjenim patnjom, pa je smrt kojom se svaki eksperiment završava – olakšanje. Iz ovih razloga naše udruženje se zalaže za potpuni prestanak korišćenja životinja u eksperimentima.

Eksperimentalna praksa koja uključuje životinje ima dugačku istoriju i predistoriju. Verujemo da će vremenom naučnici usavršiti neku drugu alternativnu istraživačku metodologiju koja će zameniti upotrebu živih životinja. Činjenica je da je i pored postojećih alternativa i dalje ubedljivo dominantan animalni model u nauci. Evo kako je počelo ...

Kratak istorijski osvrt

Može se reći da je ozbiljnija disekcija i vivisekcija životinja u Evropi počela još u 12. veku. Mada su prva eksperimentisanja na životinjama zabeležena i mnogo ranije, u 3. i 2. veku p.n.e. u Antičkoj Grčkoj, Galen (Γαληνός) vrši ispitivanja na svinjama i kozama sa ciljem praćenja efekata presecanja raznih nerava. Ekspanzija istraživanja na životinjama zapravo počinje u 16. veku kada su stvoreni određeni preduslovi čemu su posebno doprineli stav zvanične crkve koja se protivila disekciji ljudskih leševa, kao i rastuća potreba za saznanjima iz fiziologije i anatomije. Takođe opravdanost upotrebe životinja u cilju sticanja naučnih znanja ubrzo dobija potporu u kartezijanskoj racionalističkoj filozofiji koja na životinje gleda kao na automate, mašine čiji organizam funkcioniše po principu mehanizma bilo koje nežive stvari.

Kako su naučnici poput Andreasa Vazeliusa (Andreas Vesalius), Frensisa Bekona (Francis Bacon), Renea Dekarta (René Descartes), Entona van Levenhuka (Anton van Leeuwnhoek), na životinjama isprobavali svoje hipoteze, javlja se i kritika opravdanosti upotrebe životinja u tadašnjoj istraživačkoj praksi. Ne zaboravimo da su pioniri eksperimentisanja na životinjama ističući fiziološku i anatomsku sličnost ljudi i životinja, smatrali da životinje ne samo što nemaju dušu i razum nego i nisu sposobne za bol i patnju kao čovek, te njihovi krici nisu ništa manje različiti od zvuka koje proizvode različite mehaničke naprave. Vođeni ovakvim stavom oni su izvodili veoma bolne i okrutne eksperimente.

Engleski filozof iz 18. veka Džeremi Bentam (Jeremy Bentham), začetnik utilitarizma je doveo u pitanje navedeno dominantno mišljenje i ozbiljnim stavovima stavio do znanja nužnost pronalaženja kompromisa između benefita koje dobija čovek i cene koju plaćaju životinje. Utilitaristički pristup se i danas koristi kao osnovni princip u radu i odlučivanju etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja. Ovaj pristup je takođe i osnova kreiranja tzv. „3R pravila“.

Nadalje u 19. veku stvara se već jasna polarizacija kada su u pitanju stavovi prema korišćenju životinja u nauci.

Sa jedne strane su Fransoa Mažendi (François Magendie) i Klod Bernar (Claude Bernard) koji se smatraju začetnicima moderne eksperimentalne fiziologije.

Sa druge strane antivivisekcionisti, posebno u Engleskoj, su bili veoma aktivni. Tako je organizovan protest 1874. godine kada je predsednik Kraljevskog koledža za hirurge simbolično oslobodio jednog psa korišćenog u ogledima. Svi ovi napori ozvaničeni su donošenjem prvog britanskog zakona o zaštiti životinja 1876. godine. Takođe, Britanska asocijacija za unapređenje nauke je par godina pre toga, 1871., izdala „Akt o pravilima izvođenja fizioloških ogleda na životinjama“. Sve to ukazuje na rastuću svest o potrebama životinja koje su slične potrebama ljudi, a odnose se pre svega na sposobnost životinja da dožive bol, patnju, strah i stres.

Istraživanja i eksperimenti

Kada govorimo o eksperimentima na životinjama možemo izdvojiti tri razloga za njihovo sprovođenje:

• Obavljanje istraživanja radi sticanja novih saznanja;
• Testiranje gotovih proizvoda na efikasnost i sigurnost;
• Obavljanje ogleda u edukativne svrhe: sticanje znanja i veština.

Istraživanja u kojima se koriste životinje mogu biti:

Fundamentalna istraživanja u nauci

U ovim istraživanjima se obično koristi veliki broj različitih životinjskih vrsta, u najvećem procentu to su voćne mušice, miševi i pacovi. Primeri fundamentalnih istraživanja su studije embriogeneze i razvojne biologije, geneteska istraživanja, bihejvioralne studije, studije iz komparativne fiziologije itd.

Primenjena istraživanja

Ovim istraživanjima naučnici pokušavaju da reše neki praktični i specifični problem. Primenjena istraživanja se najčešće sprovode u farmaceutskoj industriji. Takođe, česte su i genetske modifikacije životinja radi izučavanja različitih bolesti ili studije u kojima se kod životinja indukuju neke ljudske bolesti i prati njihov razvoj, izučava patofiziološka osnova oboljenja.

Kao poseban vid istraživanja može se izdvojiti Xenotransplantacija

Ova istraživanja podrazumevaju transplantaciju organa između različitih vrsta. Vodeća istraživanja uglavnom uključuju transplantaciju genetski modifikovanih organa svinja primatima radi redukovanja potencijalnog imunog odgovora na svinjsko tkivo.

Toksikološka testiranja

Testiranja ovog tipa podrazumevaju ispitivanje dejstva različitih lekova ili supstanci. Testovi se sprovode bez analgetika zbog njihove moguće interakcije sa supstancom odnosno lekom i posledičnog zamagljivanja rezultata. Toksikološki testovi se koriste za ispitivanje finalnih proizvoda poput pesticida, medikamenata, aditiva, sprejeva ili njihovih hemijskih elemenata. Ove supstance se apliciraju na kožu, ubrizgavaju u oči, ubrizgavaju intravenozno, intramuskularno ili potkožno, inhaliraju ili pak apliciraju oralno putem različitih tuba direktno u želudac itd. Testovi koji se smatraju posebno invazivnim su Draizov test koji podrazumeva ubrizgavanje potencijalno iritirajuće toksične supstance direktno u konjunktivalnu vreću kunića (oko životinje) u potpuno svesnom stanju i test srednje letalne doze tj. LD 50 test koji počiva na evaluaciji toksičnosti po principu određivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih životinja. Navedeni testovi su često kritikovani i od strane naučnih krugova kao okrutni i pre svega neadekvatni u ekstrapolaciji ovako dobijenih rezultata na ljude. Rezultati LD 50 su se čak značajno razlikovali i prilikom ponavljanja od strane istog istraživača i u istoj laboratoriji što dovodi u pitanje njihovu pouzdanost.

Kozmetička industrija

Najčešći testovi u kozmetičkoj industriji su Draize Test, Skyn Irritancy Test i LD50.

Godina 2013. je godina istorijske pobede za životinje u Evropi u oblasti kozmetičke industrije. Dana 11. marta stupila je na snagu zabrana prodaje i uvoza proizvoda i njihovih sastojaka, kao i proizvoda za ličnu higijenu, koji su testirani na životinjama bilo gde u svetu. Evropska koalicija za zabranu eksperimenata na životinjama (European Coalition to End Animal Experiments, ECEAE), koja je osnovana 1990. godine, uspela je da posle 23 godine borbe zasluženo proslavi ovu pobedu – zabranu eksperimenata na životinjama u kozmetičkoj industriji u Evropi. Veliki broj firmi odavno svoju prodaju bazira na cruelty free proizvodima, o čemu možete pogledati na linku Go Cruelty Free.

Predklinička testiranja lekova

Predklinička testiranja lekova obuhvataju:

• metaboličke testove koji ispituju farmakokinetiku ili način apsorpcije lekova, razlaganja, skladištenja i izlučivanja kada se apliciraju oralno, intravenozno, intramuskularno ili subkutano (potkožno);
• toksikološke testove koji se odnose na akutnu, subakutnu ili hroničnu toksičnost;
• studije efikasnosti koje validiraju adekvatnost leka u lečenju odgovarajućeg oboljenja.

Principi zaštite oglednih životinja

Naučnici Rasel i Barč (William Russell & Rex Burch) su 1959. godine postavili 3R pravilo koje ističe principe etičkog planiranja i izvođenja ogleda.

Ovo pravilo podrazumeva poštovanje tri principa:

• Zamena (Replacement) životinja gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici.
• Redukcija ili smanjenje (Reduction) broja životinja
• Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja.

3R pravilo je osnova zaštite oglednih životinja i na njegovoj primeni počiva i rad etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja. Na osnovu njega se procenjuje da li su iscrpljene sve alternative, da li je smanjen broj životinja na neophodni minimum, da li se planira anestezija ili analgezija, kakvi su uslovi za držanje životinja i kako se životinje nabavljaju, kako se žrtvuju i gde se odlažu leševi.

Alternative živim životinjama mogu biti kulture ćelija, tkiva i neanimalni modeli kao što su matematičko modeliranje i kompjuterske simulacije. Pored alternativa veoma važne su i postojeće baze podataka kao npr. elektronska banka gena ili toksikološka banka, odnosno baze podataka koje obesmišljavaju repliciranje eksperimenata kojima bi se potvrdila već dobro poznata znanja.

Ogledne životinje u obrazovanju

Pored upotrebe životinja u nauci, tradicionalan način predavanja i sticanja znanja iz pojedinih naučnih oblasti podrazumevao je i upotrebu životinja i primenu disekcija i vivisekcija. Više je argumenata koji ne idu u prilog neselektivnoj i opštoj upotrebi životinja u obrazovanju posebno na nižim nivoima obrazovanja kao i u sticanju nekih opštih i osnovnih znanja. Pre svega korišćenje životinja tamo gde postoje brojne i adekvatne alternative dovodi do emocionalne desenzibilizacije učenika. To je posebno tačno kada je reč o mlađim uzrastima kojima se tim putem pokazuje kako je lako oduzeti život i opravdano nanositi bol.

Sami studenti danas ističu prednost upotrebe brojnih alternativnih metoda u koje spadaju: video zapisi, kompjuterski programi, samotestiranja, razni aparati-trenažeri, modeli, rad na etički dobijenim leševima, klinička praksa ili in vitro laboratorije. Pored etičkih razloga tu su i obrazovni, jer mnoge simulacije i video zapisi omogućuju ponavljanje vežbi, veoma često i bolji estetski i detaljniji vizuelni prikaz.

Pogledajte kako izgledaju neke od alternativa !

Uvod	Fiziologija nerva	Farmakologija	Hirurgija

Za više informacija pogledajte InterNICHE - International Network for Humane Education

Koje se životinje koriste u eksperimentima

Tačan broj životinja koje se koriste u eksperimentalne svrhe je teško odrediti. Britanska unija za aboliciju od vivisekcije procenjuje da se oko 150 miliona kičmenjaka koristi širom sveta, a 12 miliona samo u Evropskoj Uniji. Taj broj ne uključuje invertebrate niti životinje uzgajane za istraživanja, ali ubijene kao višak. Prema statistikama Američkog Odeljenja za Agrokulturu (USDA) ukupan broj životinja koji je korišćen 2005. je bio skoro 1.2 miliona, bez miševa i pacova koji čine oko 90% oglednih životinja. Životinje koje se najčešće koriste u eksperimentima su: žabe, miševi, pacovi, zamorci, kunići, pitomi zečevi, psi, mačke, svinje, tačnije sve - primati, ribe i vodozemci, ptice, gmizavci... Životinje se uglavnom uzgajaju na posebnim farmama ali se neke čak hvataju u divljini i transportuju do laboratorija.