Rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka podrazumeva dosledno, sinhronizovano i kontinuirano sprovođenje aktivnosti u nekoliko podjednako važnih oblasti. Ovo treba činiti uz primenu znanja i iskustva međunarodnih institucija i organizacija, ali uz potpuno prilagođavanje našim uslovima.

U dvorištu između zgrada na Slaviji

Odgovorno vlasništvo

CNR sistem

Izgradnja prihvatilišta

Udomljavanje

Edukacija

Odgovorno vlasništvo

Napušteni štenci

Nepresušni izvor novih pasa i mačaka na ulici je pojava svima poznata kao – napuštanje ljubimaca. Rezultat nezrelosti i neodgovornosti pojedinaca koji uzimaju pse i mačke za kućne ljubimce, a potom ih, kad period oduševljenja prođe i shvate da živa bića imaju svoje potrebe koje treba zadovoljiti, ostavljaju na ulici u nekom udaljenom delu grada, izletištu, šetalištu, igralištu ili pored kontejnera. Napuštaju se svi, bez razlike: mladunci, odrasle životinje, ženke sa mladima, stare životinje koje više nisu atraktivne i zanimljive za vlasnika, ... gravidne ženke.

Posebno je surovo napuštanje mladunaca, pojava poznata kao bacanje štenaca i mačića. Svakodnevno primamo pozive gradjana koji su pronašli kutiju ili kesu punu štenaca ili mačića, bačenu u kontejner, pored kontejnera, u žbunje u obližnjem parku ili u ulazu zgrade. Mladunci su različitih uzrasta: slepi, sa pupčanom vrpcom koja još nije otpala; ili su tek progledali, ali još uvek sisaju; ili su počeli da jedu, ali još ne mogu sami; ili su stari mesec ili dva ... To neželjeno potomstvo svojih ljubimica, svoju odgovornost i brigu, nesavesni i neodgovorni vlasnici podmeću slučajnom prolazniku. Oni ne žele da sterilišu svoju kuju ili mačku, ali žele da ostave njihov porod na ulici i tako ga osude na sporu i bolnu smrt.

Ključ za rešavanje problema napuštenih životinja je u zaustavljanju napuštanja, što možemo raščlaniti na sledeća tri elementa:

Odgovorno vlasništvo

Sankcionisanje napuštanja

Kontrola razmnožavanja vlasničkih pasa/mačaka

Odgovorno vlasništvo = čipovanje + vakcinacija + sterilizacija + 5 sloboda (dobrobit se procenjuje i objašnjava sa 5 sloboda – pravo na hranu i vodu; pravo na udoban smeštaj; pravo na život bez bola, povreda i bolesti; pravo na život bez straha, stresa i patnje; pravo na ispoljavanje svojstvenog ponašanja, karakterističnog za vrstu). Potrebno je da nadležne institucije merama stimulacije u vidu besplatnih akcija podržavaju odgovorno vlasništvo. U Beogradu je od 2010. stalna akcija besplatnog obeležavanja i prve vakcinacije vlasničkih pasa, a od 2011. i besplatna sterilizacija vlasničkih pasa.

Pročitajte više o obeležavanju u Pravilniku o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka.

Sankcionisanje napuštanja, kao podrška odgovornom vlasništvu, se ne sprovodi, izuzev sporadičnih slučajeva.

Kontrola razmnožavanja vlasničkih pasa/mačaka, kao podrška odgovornom vlasništvu, takođe se ne sprovodi.

Sterilizacija vlasničkih životinja je neizbežan deo odgovornog vlasništva. Potrebno je da nadležne institucije pored stimulacije sterilizacije donesu i mere koje će destimulisati držanje nesterilisanih jedinki.

U tom smislu naše udruženje je pokrenulo dve inicijative.

Prvu - zajedno sa Udruženjem Ljudi za životinje (marta 2012.) uputili smo dopis Ministru poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede sa predlogom za izmenu člana 2. Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice za životinje. Pošto je odgovor bio negativan, uputili smo još jedan dopis (aprila 2012.), ovog puta direktoru Uprave za veterinu. Takođe smo dobili negativan odgovor.

U okviru druge inicijative koju smo pokrenuli zajedno sa udruženjima Ljudi za životinje i Help Animals uputili smo Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predlog za usvajanje Pravilnika o kontroli brojnosti populacije pasa i mačaka, o čemu još uvek nismo dobili odgovor. Ukoliko se ne stavi pod kontrolu razmnožavanje vlasničkih pasa/mačaka problem napuštenih životinja se ne može rešiti.

CNR sistem

CNR sistem je zasnovan na tri poteza – uhvati (catch), steriliši (neuter), pusti (release) i nezaobilazni je deo rešavanja problema bez koga se problem ne može rešiti. Suština je u sledećem: dobroćudni (proverava se karakter u gradskom Centru za sterilizaciju), obeleženi, sterilisani, vakcinisani psi se vraćaju na prvobitno stanište, tj. tamo odakle su preuzeti. Oni čuvaju teritoriju od novih, nesterilisanih pasa, a pošto su sterilisani ne razmnožavaju se. Za nekoliko godina populacija se stabilizuje, a onda počinje da se smanjuje. Da bi opstali na ulici gradski psi imaju staratelje, ljude koji o njima brinu, hrane ih, poje, prave sklonište, organizuju lečenje, vakcinaciju, sterilizaciju ... U tom smislu trebalo bi u potpunosti legalizovati pojam gradskog psa i staratelja.

Odmor na stanici gradskog prevoza, Slavija, BeogradOsnov za funkcionisanje CNR sistema je u dokumentima:

- Strategija rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka na području grada Beograda doneta septembra 2011. godine u Skupštini Grada.
- Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Beograda, donet januara 2013. godine u Gradskom Veću.

Ovde ćemo otploviti vremeplovom u rane 70-te, tragom ljudi koji su u Beogradu započeli CNR sistem, kada se on nije tako zvao i kada se objašnjavao jednom rečju – sterilizacija.

Društvo za zaštitu životinja grada Beograda i Društvo za zaštitu životinja Srbije, osnovana 70-tih godina prošlog veka, edukovala su građane i nadležne institucije da je sterilizacija jedina efikasna i humana metoda za smanjenje broja napuštenih pasa i mačaka. Građani su sami i uz njihovu pomoć polako počeli da sterilišu ulične pse i mačke i da time spontano sprovode CNR sistem. Na taj način radilo se na rešavanju problema napuštenih životinja (kako se to danas zove) u tišini, uz puno truda i ličnog odricanja i bez podrške nadležnih institucija. Posle dugogodišnje edukacije, od strane udruženja za zaštitu životinja i pojedinaca koji su se bavili zaštitom, tek oko 90-tih godina primena sterilizacije je postala masovnija.

U oktobru 1996. godine počeo je sa radom Centar za sterilizaciju mešanaca, prvo i zvanično registrovano udruženje koje se bavi sterilizacijom napuštenih pasa.

Početkom 2002. godine, uz donaciju Fondacije Brižit Bardo, Udruženje Oaza organizuje sterilizaciju napuštenih pasa. Još uvek nije bilo garancije nadležnih da će sterilisani pas biti bezbedan na ulici ukoliko njegovo prisustvo zasmeta nekome, tako da je puno mirnih, dobroćudnih, sterilisanih pasa ubijeno u Ovči. Sabirni centar za pse lutalice sa teritorije grada Beograda u Ovči, zloglasno gubilište, u kome su pobijeni milioni pasa i mačaka, od 2010. više nema tu namenu. Pored karantinskog dela (koji je i pre postojao) u ostatku prostora organizovano je lečenje pasa iz gradskih prihvatilišta.

Kućice za ulične pse u AtiniKrajem 2002. godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine potpisuje sa Fondacijom Brižit Bardo Pismo o dobrim namerama i garantuje bezbednost na ulici, psima koji su sterilisani preko Fondacije. Nadležni ne poštuju sopstveno obećanje i nastavlja se hvatanje i eutanaziranje i sterilisanih BB pasa za čije se oslobađanje iz Ovče i bezbedan život na ulici bore njihovi staratelji, BB koordinatori. U proleće 2003. godine oni osnivaju udruženje za zaštitu životinja Evropska inicijativa 17 u okviru koga nastavljaju da se bore za opstanak BB pasa i njihov bezbedan život na ulici.

U stalnoj borbi sa nadležnima građani i aktivisti udruženja za zaštitu životinja su spasavali iz Ovče uhvaćene pse i mačke i vraćali ih na prvobitno stanište ili smeštali u azile. Azili su privatni i svi su no kill orijentacije. Imaju finansijskih problema i svi su manje ili više prepunjeni. U toj atmosferi aprila 2006. godine gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović donosi Strategiju za rešavanje problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda, koja predstavlja prekretnicu u načinu rešavanju problema napuštenih pasa. Ali, ne odmah, Strategija je zaživela tek tri godine posle donošenja. Tek posle tri godine prestalo se sa masovnom, nekontrolisanom eutanazijom i sporadičnom sterilizacijom. Sterilisani su često bolesni psi koji su umirali vrlo brzo po povratku na stanište ili im se gubio svaki trag jer su vraćani na pogrešne lokacije. Posle tri godine, sa dolaskom Dragana Đilasa na mesto gradonačelnika, uspostavilo se poštovanje nekih osnovnih pravila i počelo se sa sistematskim vraćanjem na prvobitno stanište, dobroćudnih, obeleženih, vakcinisanih i sterilisanih pasa.

Možemo reći da je 2009. godine u Beogradu zaživeo CNR sistem. Da bi što bolje funkcionisao, CNR sistem zahteva podršku u vidu sistematične i intenzivne edukacije javnosti, formiranja mreže staratelja, kao i medijacije na terenu (u problematičnim situacijama) koju bi obavljale nadležne institucije u saradnji sa udruženjima za zaštitu životinja.

Izgradnja prihvatilišta

Azil "Riska"Po Zakonu o veterinarstvu, član 46. i Zakonu o dobrobiti životinja, član 66., lokalne samouprave su dužne da izgrade prihvatilišta za smeštaj napuštenih životinja. Izgradnjom prihvatilišta omogućava se sklanjanje sa ulice onih kategorija životinja koje nisu sposobne za život na ulici iz raznih razloga. Mladi, stari, bolesni, hendikepirani, nesocijalizovani, ugroženi na razne načine – to su kategorije koje treba smeštati u prihvatilišta.

U Beogradu je u 5 gradskih prihvatilišta, velikih kapaciteta, zbrinuto oko 3.500 pasa. Prihvatilišta su izgrađena u periodu 2009 - 2012, Rakovica I i II, Kovilovo, Zemun i Palilula.

Privatni azili su odavno prepunili kapacitete i nisu u stanju da odgovore na svakodnevni pritisak građana tako da vrlo često dolazi do neprijatnih situacija i još češćeg ostavljanja mladunaca i odraslih životinja ispred ograde azila. Ovo otežava rad u azilima i ugrožava finansije, a posebno utiče na održavanje pozitivne zdravstvene situacije, što je u nekim azilima stvorilo situaciju koja više liči na hordašenje nego na mesto koje životinjama treba da pruži zaštitu i utočište.

Udomljavanje

Udomljavanja je najbolje rešenje za svaku napuštenu životinju, zato se na tome mora intenzivno raditi. Udruženja i građani rade uz pomoć sredstava koja imaju na raspolaganju: plakati, oglasi u medijima i na sajtovima udruženja, na socijalnim internet mrežama, info štandovi ... Potrebno je da se mediji i nadležne institucije aktivno uključe u ovaj segment rešavanja problema da bi efekat bio što bolji. Potrebno je intenzivirati udomljavanje u gradskim prihvatilištima.

Informacija i edukacija

Stalna i neophodna aktivnost koja omogućava da građani budu obavešteni o situaciji u oblasti zaštite životinja i  da učestvuju u skladu sa svojim željama, sposobnostima i mogućnostima. Edukacija (uz sankciju) je jedini način da se podigne opšti nivo svesti u pravcu odgovornijeg odnosa prema svim bićima koja zavise od nas. U tom smislu potrebno je, kad god se ukaže prilika, edukovati građane koje su posledice njihove neodgovornosti. Potrebno je da se mediji i nadležne institucije aktivno uključe u ovaj segment rešavanja problema. Potrebno je posebno insistirati na informisanju i edukaciji građana u vezi pasa iz gradskih prihvatilišta u smislu podsticanja udomljavanja.