Danas je 24. april - Svetski dan zaštite oglednih životinja. Ovaj dan se obeležava od 1979. godine, na inicijativu Međunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju akcijama i manifestacijama kojima podsećaju javnost koliko je životinja ubijeno, i koliko ih živi život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote. U svetu se godišnje u eksperimentima ubije oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, majmuni, konji, svinje ... Većina životinja se uzgaja za eksperimente na posebnim farmama, ali još uvek postoje i one koje se hvataju u divljini i transportuju do laboratorija. U zemljama u kojima se poštuju postojeći zakoni o dobrobiti životinja i u kojima se koriste alternativne metode kad god je to moguće, postoje pomaci u zaštiti oglednih životinja u odnosu na prethodni period.

A kako je kod nas? Kako izgleda zaštita oglednih životinja u Srbiji posle 14 godina od donošenja Zakona o dobrobiti životinja? Da li se nešto promenilo u odnosu na period pre donošenja Zakona? Možemo reći da se nešto ipak promenilo, iako se Zakon samo delimično sprovodi i još uvek se radi na njegovoj implementaciji. Promena jeste mala, ali u slučaju oglednih životinja u Srbiji je velika, jer pre donošenja Zakona o dobrobiti ogledne životinje „nisu postojale“ i bilo je skoro nemoguće štititi nekoga ko ne postoji, čija patnja malo koga interesuje, osim sporadično, kada u javnost „procure“ užasi iz laboratorija - tada su se postavljala pitanja, koja su uglavnom ostajala bez odgovora. Taj, u prvom trenutku, veliki pomak je u isto vreme i jedini pomak koji se u Srbiji desio 14 godina posle donošenja Zakona o dobrobiti životinja.

Podsetimo se hronologije donošenja zakonske regulative koja se bavi oglednim životinjama:

Sa usvajanjem Zakona o dobrobiti životinja, juna 2009. godine, zaštita oglednih životinja je institucionalizovana. Zakonom je u potpunosti zabranjeno korišćenje životinja u ogledima u obrazovne svrhe u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima, ispitivanje oružja, ratne opreme i radijacije, korišćenje životinja iz prihvatilišta (već samo iz registrovanog uzgoja), a korišćenje oglednih životinja u naučno–istraživačke svrhe je precizno regulisano. Definisano je i uspostavljanje i funkcionisanje tela preko kojih se štite ogledne životinje - etičke komisije i etički savet. Sva pravna lica koja rade oglede na životinjama moraju da prilagode svoj rad odredbama ZODŽ. Svako od njih je u obavezi da formira etičku komisiju, koju, osim zaposlenih, čine i nezavisni eksperti, veterinar i član udruženja za zaštitu životinja (laik). Etička komisija je u obavezi da donese Poslovnik o radu. Njen zadatak je da odobrava oglede i daje stručno mišljenje o opravdanosti izvodjenja ogleda, prati sprovodjenje ogleda, kao i obavezu da prekine izvodjenje ogleda ukoliko nije u skladu sa zakonom i to prijavi (svom nadležnom) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Etički savet je posebna radna grupa koju osniva Ministar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, radi razmatranja stručnih pitanja, davanja predloga, stručnog mišljenja, promovisanja alternativnih metoda … Ukoliko etičke komisije naidju na problem u svom radu ili imaju dileme mogu se obratiti ovom telu za dobijanje stručnog mišljenja.

Godine 2010. donet je Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja sa rokom za početak primene od godinu dana, što znači da je počeo da se primenjuje maja 2011. godine.

Pravilnik reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu i način vodjenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovodjenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vodjenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovodjenju ogleda na životinjama. Svako pravno lice u kome se rade ogledi na životinjama dužno je da se registruje u nadležnom Ministarstvu. Do kraja avgusta 2021. u Registru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede registrovano je ukupno 25 pravnih lica (fakulteti, instituti, zavodi i agencije). S obzirom da Zakon kaže da oglede na životinjama mogu obavljati samo pravna i fizička lica koja su upisana u Registar za oglede koji vodi Ministarstvo, pitamo se da li i koliko je onih koji nisu u registru, a rade oglede.

Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe.

Donošenje zakonske regulative je tek početak rada na definisanju stanja u oblasti zaštite oglednih životinja i uvodjenje neophodnog reda u ovu oblast. Posle 14 godina od donošenja Zakona o dobrobiti životinja jedino što je evidentno uradjeno je registracija 25 pravnih lica koja rade oglede na životinjama, što pretpostavlja da u njima postoje Etičke komisije koje u skladu sa ZODŽ i Pravilnikom o dobrobiti oglednih životinja, odobravaju ili ne, vršenje ogleda na životinjama. Još uvek nisu uspostavljeni mehanizmi kontrole od strane nadležnog Ministarstva koje bi trebalo da preko svojih inspektora kontroliše rad naučnika u laboratorijama i na svim mestima gde se radi sa oglednim životinjama. Takodje, tek kada se sve institucije koje rade oglede na životinjama budu registrovale kod nadležnog ministarstva moći ćemo da govorimo o tačnim podacima o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe budući da samo registrovane institucije imaju obavezu da Ministarstvu dostavljaju podatke o broju i svrsi upotrebljenih životinja u eksperimentima. One institucije koje nisu registrovane ne daju podatke i ne zna se šta, kako i koliko rade. Još uvek nije uspostavljena transparentnost rada etičkih komisija, naročito u delu koji se odnosi na prisustvo laika, potrebno je da javnosti bude dostupan podatak o pripadnosti laika udruženju za zaštitu životinja.

Zaključak koji se nameće je da je zaštita oglednih životinja, 14 godina posle donošenja Zakona o dobrobiti životinja, još uvek na početku.