Ležala je pored kamene korpe za otpatke na stanici trole na Slaviji i nije se pomerala. Bio je jul mesec 2009. godine, bilo je toplo i njeno malo telo je bilo potpuno vrelo. Pomilovala sam je, nije se pomerila, otišla sam po transporter i vratila se, i dalje je bila tu, bez pokreta. Smestila sam je kod naše članice, dugo je pila vodu, nije mogla da stane. Na koži je imala  mesta bez dlake, odvele smo je kod veterinara, konstatovala je gljivice i procenila da je stara oko dva meseca.

Oglasili smo je za udomljavanje. Vrlo brzo smo našle dom sa uslovom da mi lečimo gljivice. Izlečili smo je, potpuno je promenila dlaku, predivna, tamna trobojka, dobra, stalno je prela i mazila se, i pored svih kupanja i mazanja lekovima protiv gljivica. Dobila je ime Lusi. Prošlo je par meseci i njena vlasnica nam je javila da više ne može da brine o njoj. Mnogo je zahtevna, a ona to ne može da ispuni - neobičan razlog.

Sterilisali smo je i ponovo oglasili za udomljavanje. Vreme je prolazilo, ona je sada odrasla maca i mnogo je teže naći dom za nju. Ipak, desilo se čudo, Lusi je imala već osam meseci. Javila se osoba koja je želela baš takvu macu kao što je Lusi. Posle provere uslova odlučili smo da je udomljenje dobro i potpisali ugovor 26. januara 2010. godine.