Izbezumljeno je trčala gore-dole trotoarom i njušila asfalt, pa bi zastala, cvilela i gledala u daljinu. Kratko smo je posmatrale, a onda je pozvale, došla je. Mirisala je na kuću, na dom koji je upravo izgubila, a taj ko je ostavio ušao je u kola, gubio mu se trag, a ona je pokušavala da ga nađe. Dlaka joj je svilenkasta, nigde uprljana, nigde zamršena, kao da je malopre očetkana. Odvele smo je da je privremeno smestimo i oglasile da je izgubljena. Nazvale smo je Malena. Bio je januar 2010. godine. Niko je nije tražio, a niko se nije ni javio na naš oglas. Sačekali smo da prođe potrebno vreme, sterilisali je i oglasili za udomljavanje. S obzirom da je rasni pas, zlatni retriver, bilo je puno poziva. Izabrali smo jednog mladog čoveka, studenta, koji je imao najbolje uslove i iskrenu želju da baš ona bude njegov pas. Malena je udomljena 5. marta 2010. godine.

I sada, tri godine posle, Malena nosi isto ime i uživa u svom domu, isto kao i prvog dana.