U svakoj nesreći ima bar malo sreće. Srećkov život nije imao sjajan početak. Majušno biće našlo se samo u strogom centru grada u potrazi za majkom i u pokušaju da pređe ulicu Kneza Miloša udarila su ga kola. Strahovit udarac polomio mu je butnu kost, ali je mališa ipak uspeo da privuče pažnju ljudi sakrivši se ispod taksi vozila. Akcija spašavanja nije bila laka, pomogli su i vatrogasci o tome više na linku: Vesna i Ana spasile pregaženog psa.

Odnele su ga na Veterinarski fakultet, ali trebalo je platiti skupu operaciju. Ani i Vesni pridružio se i gospodin Đorđe ponudivši da učestvuje u troškovima. Operacija je uspela i mališa se brzo oporavljao, i u toku maja meseca skoro potpuno oporavio,  a njegove spasiteljke ništa nisu prepustile slučaju, tražile su smeštaj ne želeći da rizikuju da završi na ulici ili u Ovči. Još jednom se sreća osmehnula mališi, Vesna i Ana su pronašle NAS i zato je i nazvan Srećko.

Srećko se u Kaćinom domu fizički skoro potpuno oporavio ali strah od ljudi i stres koji je doživeo dugo mu nisu dozvoljavali da ponovo pokloni poverenje ljudima. Nikome nije prilazio i vreme je provodio uglavnom ležeći pored njenog kreveta. Nije primećivao druge pse, a ni oni njega. Bio je sam, u svom autističnom svetu. Plašili smo se, nismo znali da li će, i kada, izaći iz njega. Kaća ga je mazila, pričala mu, donosila hranu, vodu ... To je trajalo tri meseca. A onda je jednog dana išetao iz sobe, kao da se probudio ... Prvo biće na koje je naišao bio je Don. Od tog trenutka Don (Belgijski ovčar, mužjak, star 5 godina) mu je postao idol. Danima se nije odvajao od njega. Pratio ga je u stopu i učio od njega. Sve što uradi Don, uradi i Srećko. Svakim danom je učio sve više i sada je jedna velika maza, potpuno oslobodjen straha od ljudi, voli decu i ume da se igra sa njima. Sada mu je potreban neko samo za njega, neko ko će biti njegova porodica. Ukoliko ste to vi, javite se Kaći na 064/434-35-48.

Kaća i Srećko su odlučili da je njena porodica i njegova. Srećko je udomljen.