Živela je u prostoru ispod stepeništa na ulazu u Dom vojske Srbije, dve godine. Neko ju je ubacio kao mače. Dok je bila mala nije mogla da skoči, a kad je porasla više nije mogla da se provuče kroz proreze između stepenika. Živa zazidana u samom centru grada, okružena ljudima, a potpuno sama i izolovana. U suterenu iza podstepenišnog prostora nalazi se biblioteka, samo vrata su je delila od normalnog života. Ali, ona to nije znala i svaki put, kada bi neko ušao u prostor ispod stepeništa ona je bežala i krila se u udubljenje u zidu kroz koje prolaze kablovi i koje se sužava na veličinu kabla. Bibliotekarke su joj ostavljale hranu, građani ubacivali kroz proreze izmedju stepeništa, tako je preživela.
Pozvala nas je sugrađanka Ksenija koja je jedne večeri čula tužno mjaukanje i videla šapicu koja se pruža kroz prostor između stepenika i moli za malo pažnje i nežnosti. Bio je mart 2012. Osmislili smo akciju spasavanja. Bibliotekarka Gordana uspela je da je pripitomi toliko da se osmeli i udje u biblioteku. Uhvatili smo je pomoću klopke. Nazvali smo je Vojka. Posle sterilizacije, dok se oporavljala u našem privremenom smeštaju bezuspešno smo pokušavali da je udomimo. Zbog svog načina života ona je specifična i malo drugačija od ostalih maca, navikla na samoću, potreban joj je čovek koji to razume. Zbrinuta je u prihvatilištu Udruženja Help Animals u maju 2012. Tada je za nju započeo novi, lepši život. Dobila je i novo ime. Sada se zove Jana i još uvek traži dom.
Pogledajte fotografije:
 |
 |
 |
 |