Povodom najava u medijima da će se u Beogradu, početkom sledeće godine, graditi BIO4 Kampus u sklopu koga je predviđeno uspostavljanje vivarijuma za životinje koje će se koristiti u eksperimentima, uputili smo dopis ministarki dr Jeleni Begović, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. U dopisu smo predložili da se umesto u vivarijum finansijska sredstva investiraju u razvoj alternativnih modela koji mogu da zamene eksperimente na životinjama, jer je nauka budućnosti – nauka bez eksperimenata na životinjama (animal-free).  Dopis možete pročitati OVDE.

U Saopštenju koje smo uputili medijima naglasili smo da smo svesni značaja BIO4 Kampusa za razvoj bioloških i medicinskih nauka u Srbiji i regionu. Kao i da ovim projektom, Srbija pokazuje da je spremna da ulaže u nauku i želi da se priključi i ostane u najsavremenijim biomedicinskim tokovima. Kao organizacija koja je oduvek bila za društveni napredak, ovo svakako podržavamo. 

Međutim, primećujemo da je posebno najavljeno uspostavljanje vivarijuma – objekta predviđenog za držanje životinja namenjenih za eksperimente – zapravo suprotno od najsavremenijih tendencija u pomenutim naučnim oblastima. Zašto? Zato što su eksperimenti često nepotrebni i neefikasni u okviru medicinskih istraživanja, ali uprkos tome zauzimaju značajan deo budžeta i ljudskih resursa, čime se ometa potreban napredak u medicinskim i fundamentalnim naukama.

Potenciranje zastarelih i neefikasnih mogućnosti eksperimentisanja na životinjama predstavlja korak unazad, nedostojan modernog naučnog kampusa.

Naveli smo nekoliko najvažnijih naučnih argumenata protiv eksperimenata na životinjama:

* Slaba prediktivna vrednost za ljude. Eksperimenti na životinjama ne predviđaju adekvatno ljudske reakcije na medikamente. Mnogi lekovi i tretmani za koje se pokazalo da su efikasni i bezbedni na pretkliničkim životinjskim modelima ne uspevaju da proizvedu iste efekte i/ili imaju neželjene efekte kod ljudi.

* Razlike u vrstama otežavaju projektovanje rezultata. Životinje korišćene u eksperimentima nisu pogodni modeli za ljude jer postoje značajne razlike u fiziologiji, anatomiji, genetici i imunološkom sistemu. Ovo često dovodi do netačnih zaključaka o potencijalnim efektima tretmana kod ljudi.

* Veštački izazvani simptomi ne repliciraju ljudske bolesti. Mnoge bolesti koje se proučavaju na životinjama ne manifestuju se prirodno kod njih i moraju se izazvati veštačkim putem. Na primer, dijabetes se kod pacova izaziva ubrizgavanjem toksina koji razara ćelije pankreasa; izazvani simptomi nemaju nikakve sličnosti sa razvojem pravog metaboličkog poremećaja kod ljudi.

* Preterano pojednostavljivanje koči napredak. Ljudske bolesti su genetički i etiološki složene, a životinjski modeli se uglavnom zasnivaju na uniformnim genetskim linijama, što ne pomaže suštinskom razumevanju bolesti kod ljudskih pacijenata. Nasuprot tome, metode bez životinja, kao što su organoidi dobijeni od pacijenata, ne samo da daju rezultate relevantne za ljude, već i približavaju mogućnost personalizovane medicine.

Kako je u svetu?

U tretmanu laboratorijskih životinja u razvijenim zemljama, kroz strogo poštovanje zakonske regulative, decenijama se primenjuje princip 3R – „Replacement, Reduction, and Refinement“ – „zamena, umanjenje i rafiniranje“ upotrebe životinja u naučne i edukativne svrhe, a posebno kičmenjaka. Krajnji, idealni cilj je gotovo potpuno ili potpuno napuštanje upotrebe životinja u ogledne i edukativne svrhe.

Nažalost, čvrsto poštovanje regulativa o zaštiti životinja u razvijenim zemljama ima svoju mračnu stranu. Ponekad, kompanije koje žele da sprovedu eksperimente nedozvoljene u njihovim matičnim zemljama „izvoze ih“ u zemlje gde regulative ne postoje ili se ne poštuju. To nije tek samo priča iz daleke Afrike, već je nešto što je u 21. veku zabeleženo i kod nas. Veliki publicitet dobio je slučaj iz 2014. godine, kada je na VMA za eksperimentalnu ugradnju implanata u vilicu trebalo da se iskoristi osam „penzionisanih“ službenih nemačkih ovčara. Po razotkrivanju projekta od strane udruženja za zaštitu životinja i medija, javnost je burno reagovala, a ogled je stopiran.

Znajući da se inače odličan Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije u praksi izrazito ne poštuje, moramo da se zapitamo da li posebno isticanje vivarijuma kao značajnog segmenta projekta BIO4 Kampusa predstavlja promovisanje ove mogućnosti potencijalnim klijentima? Svakako se nadamo da nije tako, međutim bojazan opravdana slučajevima iz prošlosti postoji.

Alternative

Zbog navedenih nedostataka eksperimenata na životinjama, pojačanim zahtevnošću u smislu vremena, finansija i osoblja, kao i njihove sklonosti da daju pogrešne rezultate, razvijene su metode istraživanja bez životinja (animal-free).

Umesto vivarijuma, predlažemo preusmeravanje finansijskih sredstava na objekte i aparaturu za razvoj savremenih istraživačkih metoda bez životinja, koje objektivno predstavljaju najveće inovacije u biomedicinskim naukama.

Najsavremenije tehnike u medicinskim istraživanjima upravo se zasnivaju na metodama bez životinja, koje predstavljaju inventivne i efikasne načine za proučavanje bolesti i procenu tretmana. Neki od primera su kulture ljudskih ćelija, organoidi, sistemi organ-na-čipu (Organ-on-chip, OoC), kao i računarsko modeliranje bolesti i efekata terapija. Ove alternative mogu pružiti preciznije podatke relevantnije za ljude i direktnije se bave ljudskim bolestima i stanjima.

Smatramo da bi usmeravanje BIO4 Kampusa u pravcu razvoja alternativnih modela, nasuprot investiranju u vivarijum, bio pokazatelj istinske želje za napretkom nauke i konkurentnosti naše zemlje u relevantnim poljima, a izvesno je da bi to otklonilo sumnje u vezi eventualnih zloupotreba vivarijuma.

Dopis smo uputili i Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu poljoprivrede i Veterinarskoj komori, a podržala su ga Udruženja za zaštitu životinja Nada za životinje – Riska i Solidarno za životinje i prirodu.