Šta donose izmene Zakona o dobrobiti životinja? Konferencija za medije, 21.08.2025. Medija centar Beograd

Radna verzija nacrta izmena Zakona o dobrobiti životinja nije dobra ni za ljude ni za životinje, jer omogućava nasilje nad životinjama što dovodi do desenzibilizacije pojedinca na patnju nevinih, a ovo vodi ka dehumanizaciji društva u celini.

Odnos države prema onima koji od nje zavise je mera civilizovanosti i humanosti jednog društva. Ukoliko se usvoje predložene izmene i pretoče u novi zakon, Srbija će se vratiti u vreme koje smo živeli pre donošenja Zakona o dobrobiti životinja, u vreme kada je predsednik opštine odlučivao o tome koliko ćete ljubimaca imati (bez obzira na uslove), u vreme kada su napuštene životinje ubijane u konc logorima zvanim šinteraji jednom nedeljno u svim srpskim gradovima. Sama činjenica da se problem napuštenih životinja, ni posle više od 50 godina ubijanja, nije rešio – jasan je odgovor – ubijanje nije rešenje. Zašto je onda Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložilo propise koji će omogućiti masovno ubijanje napuštenih životinja? Zašto dokument koji je Ministarstvo predložilo unazađuje zaštitu životinja umesto da je unapređuje?

Ovo je tema konferencije za medije održane dana 21. avgusta u Medija centru, u organizaciji našeg udruženja. Na konferenciji su govorile Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu; Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta; Ivona Atanasijević Stošić, Udruženje za zaštitu životinja Evropska inicijativa 17 i Milja Krivokuća, Udruženje za zaštitu životinja Nada za životinje – Riska.

Umesto da štiti životinje kao bića koja, kao i ljudi, osećaju bol, patnju, strah i stres, propisi u nacrtu su definisani tako da se aktuelna situacija u kojoj se postojeći Zakon o dobrobiti ne sprovodi i stalno krši – normalizuje. Ovo je veoma upadljivo u oblasti zaštite kućnih ljubimaca koja je ispunjena brojnim problemima - nerešavanjem problema napuštenih životinja, zanemarivanjem i zlostavljanjem životinja od strane  vlasnika i mnogim problemima koji dnevno nastaju u interakciji ljudi i životinja. Zašto se uvodi mogućnost da se napuštene životinje masovno ubijaju kad se odavno pokazalo da se ubijanjem problem ne rešava nego se samo prolongira na još „duže staze“. Bez obaveze da zaposli veterinara, a sa mogućnošću formiranja regionalnih prihvatilišta u vlasništvu jedinica lokalnih samouprava i slobodom Ministra da proglasi depopulaciju da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti, kao i da bi se obezbedila prevencija i kontrola bolesti u Srbiji će se stvoriti uslovi za masovno ubijanje napuštenih pasa i mačaka.

Nije jasno koji je motiv tvorca Radne verzije nacrta bio kada je jedinicama lokalne samouprave omogućio da propisuje vrstu i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu. Ovaj propis nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji štiti pravo da čovek odlučuje o svojoj privatnoj svojini.

U poglavlju Javno prikazivanje životinja nema zabrane korišćenja divljih životinja. Ukoliko naše društvo želi da promoviše humanost i human odnos čoveka prema svim živim bićima i prirodi, onda nikako ne sme da promoviše nasilje nad životinjama. Korišćenje životinja u industriji zabave je upravo to - promocija nasilja pod maskom zabave. Da bi izvodila trikove kojima je čovek uči, tj. da bi se ponašala onako kako nije svojstveno njenoj vrsti životinja trpi zlostavljanje. Ostavljanjem mogućnosti da se divlje životinje javno prikazuju i koriste pri snimanju filmova, reklama i sl. nacrt omogućava zlostavljanje životinja.

Kao jedan od razloga za izmene Zakona o dobrobiti životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navodi i uskladjivanje sa evropskom regulativom, tačnije Direktivom 2010/63/EU u oblasti zaštite oglednih životinja. Medjutim, iako se nacrtom formalno preuzima struktura Direktive, kontrolni mehanizmi se značajno ublažavaju. Ključne odluke su u potpunosti prepuštene Ministarstvu bez nezavisnog nadzora i javne transparentnosti. Takodje, kao i do sada etička komisija se ne razlikuje mnogo od naučne i po svom sastavu i strukturi implicira da i dalje oglede odobravaju oni koji imaju interes i da ih sprovode, dakle i dalje ostaje sukob interesa. Kriterijumi za izbor članova u Etički savet

kao važno telo i dalje ne postoje i izbor je u nadležnosti ministra. Do sada rad ovog tela nije bio javan tako da se ovim nacrtom ne vidi ikakva promena. Ovakva rešenja u praksi ostavljaju utisak da je postupak odobravanja ogleda uredjen, ali se suštinski svodi na zatvoren, interni proces pod kontrolom ministra, bez javnog uvida i bez garancija da će etički standardi biti dosledno primenjivani. To otvara prostor za zloupotrebe i potpuno je suprotno transparentnosti koja je u EU obavezna. Poseban je problem što su neke vrste navodno zaštićene, poput primata i divljih životinja, ali i tu je ostavljen prostor da ministar može napraviti izuzetak. Mnogo je izuzetaka predvidjeno ovim nacrtom. Posebna bojazan koja se nameće jeste da se Srbija sprema da bude zemlja u kojoj će druge evropske zemlje obavljati oglede koji kod njih ne bi prošli etičko opravdanje (u vezi sa izgradnjom BIO-4 kampusa i najavljenog vivarijuma), umesto da prati evropske trendove dobrobiti životinja i razvijanja alternativa. Takodje, uvodjenje pojmova korisnik, uzgajivač i snabdevač uz najavu pomenutog vivarijuma u BIO-4 kampusu stvara strah da će Srbija postati izvoznik oglednih životinja, kojima će biti nemoguće obezbediti dobrobit.  

Zaštita oglednih životinja je posebno važna jer se mnoge stvari u ovom sektoru odvijaju iza zatvorenih vrata bez uvida javnosti, pod izgovorom mistifikacije nauke i bez stvarnih standarda o dobrobiti životinja.