Povodom izjave zamenika gradonačelnika, o eventualnoj mogućnosti privatizacije JKP Veterina Beograd, objavljene u medijima krajem januara 2020. godine, organizacije civilnog društva/udruženja za zaštitu životinja, uputila su dopis gradonačelniku početkom marta.

U dopisu se kaže:

Ovom prilikom želimo da upoznamo javnost, a i nadležne, da je delatnost zoohigijene komunalna delatnost od opšteg interesa i da je, kao takva, predviđena Zakonom o komunalnim delatnostima. Stoga je, JKP Veterina Beograd u funkciji komunalnog sistema.

JKP Veterina Beograd je izuzetno važan i nezaobilazan segment u procesu rešavanja problema napuštenih kućnih ljubimaca na teritoriji Grada. Bez JKP Veterina Beograd nemoguće je ostvariti održivo sistemsko rešenje problema napuštenih kućnih ljubimaca. Rešavanje ovog problema se tiče opšte, čitave populacije i njegovo rešavanje je od opšteg društvenog značaja te se ne može podrediti pojedinačnim poslovnim interesima neke privatne firme. Privatne firme nisu informisane, a pogotovo nisu edukovane o rešavanju problema, one se bave hvatanjem pasa samo radi ostvarivanja profita. Takvima je u interesu da se problem nikad ne reši.

Rešenje problema mora da ostane u okviru javnog preduzeća koje služi građanima i koje je otvoreno za građane i udruženja.

Zoohigijena ne obuhvata samo zbrinjavanje pasa, već i sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, kao i sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja koji je neophodan radi sprečavanja širenja zoonoza, zaraznih bolesti koje se mogu preneti i na ljude.

Imajući u vidu ovako važnu funkciju JKP Veterina Beograd, bilo bi potpuno neopravdano sprovoditi privatizaciju i to: sa veterinarskog, ekonomskog i gledišta zaštite javnog zdravlja, kao i sa gledišta dobrobiti životinja.

Svedoci smo činjenice da privatna lica koja obavljaju poslove zoohigijene na teritoriji Srbije to rade uglavnom nelegalno, kršeći brojne propise iz oblasti veterinarske struke i etike, kao i dobrobiti životinja. Ovaj trend napušta sve više opština i otkazuje ovakav vid saradnje jer uviđaju da su se udaljile od rešavanja problema napuštenih kućnih ljubimaca. U tom smislu same osnivaju svoja komunalna preduzeća koja će se baviti poslovima zoohigijene, što je i zakonska obaveza.

Želimo da istaknemo ekonomsku neopravdanost eventualne privatizacije JKP Veterina Beograd.

Grad Beograd izdvaja oko 400.000.000 dinara godišnje za funkcionisanje Veterine Beograd jer se pretežno finansira iz budžeta, a ne direktno od korisnika, dok je prihod od strane trećih lica oko 25.000.000 dinara, a godisnja dobit oko 3.500.000 dinara. Uzevši u obzir da je ostvarena dobit zanemarljivo mala, to je sasvim izvesno da bi bilo koje lice koje bi zbrinjavalo napuštene pse Beograda moralo da poveća cenu zbrinjavanja da bi ostvarilo profit. Povećana cena bi dodatno opteretila budžet jer nema drugog načina da se ostvari profit. Stoga nema ekonomskog opravdanja da se privatizuje jedno ovakvo javno komunalno preduzeće imajući u vidu da se pretežno finansira iz budžeta, a ne naplatom od krajnjih korisnika.

Takođe, postavlja se i pitanje kvalitetnog sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja koje je jako bitno jer se time sprečava širenje zaraznih bolesti koje se mogu preneti i na ljude. Opet smo svedoci da privatne zoohigijenske službe ne primenjuju program mera zaštite, a zbog čega je više puta morala da reaguje veterinarska inspekcija koja je utvrdila nezakonitosti.

U slučaju privatizacije rad tog preduzeća bi bio kompletno netransparentan jer u tom slučaju ono ne bi podlegalo odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovo bi svakako uticalo na uslove u kojima se nalaze napuštene životinje. Ne želimo da u Beogradu imamo sliku kao u nekim opštinama u Srbiji, gde se psi u prihvatilištima protivzakonito ubijaju, umiru od gladi i zaraznih bolesti ili se međusobno kolju. Beograd danas, je primer dobre prakse dok bi se privatizacijom Veterine Beograd pretvorio u još jedno gubilište napuštenih životinja koje nisu krive što su ih neodgovorni ljudi izbacili na ulice.

Stoga zahtevamo da umesto neopravdane ideje o privatizaciji, grad Beograd uloži napor na prevenciji pojave napuštanja kućnih ljubimaca i stavi akcenat na rešavanje uzroka problema. Ne želimo da beogradski napušteni psi postanu izvor zarade za privatne firme. Zahtevamo da se problem napuštenih kućnih ljubimaca rešava, jer kao problem od opšteg društvenog značaja on ne sme postati izvor profita za pojedince.

Udruženja u potpisu ovog dopisa/saopštenja su NVO Alfa (Tanja Ostojić), Link plus (Nataša Vukmirović), Help Animals (Zlata Korjenić), Sloboda za životinje (Snežana Milovanović), Kasper (Petar Đorđević), Nada za životinje Riska (Milja Krivokuća), Mia (Jelena Marković), Klempa (Jelena Dragutinović), Prihvatilište Draževac (Vesna Prokopljević), Solidarno za životinje i prirodu (Aleksandra Dudić), Beta (Miloš Đuričić), Zoi, Sos for Dogs i Feniks (Milica Ranković).