Danas je Međunarodni dan napuštenih životinja

Nauka je još jednom dokazala da psi najviše vole svoje ljude. Psi i ljudi imaju jedinstvenu vezu. Između ove dve vrste je tokom vekova evoluirala snažna društvena povezanost; psi nas svuda prate bez obzira na okolnosti i prepoznaju nas i ako nas ne vide godinama. Ispostavilo se da je veza toliko jaka da ne postoji ništa što bi psi više želeli nego da budu sa ljudima, pa čak i kada je u konkurenciji hrana.

Studija sprovedena na Unverzitetu Emori (Emory), potvrdila je koliko je snažna pseće - ljudska veza. Istraživači su ispitivali pse pomoću magnetne rezonance. Dok su merili moždanu aktivnost nudili su im ili pohvalu od vlasnika, ili nagradu u vidu hrane. Pokazalo se da su psi više želeli pohvalu svog čoveka - rezultati rezonance govore da je najveća stimulacija moždanih regija zaduženih za nagrađivanje bila pohvala vlasnika. Izvor: „Science Once Again Proves There’s Nothing Dogs Love More Than Their Humans“.

Da ponovimo još jednom, kao što smo mnogo puta do sad - jedini kućni ljubimci koji žele da budu sa čovekom su pas i mačka. Sve ostale životinje koje čovek drži kao kućne ljubimce su na to naterane zatvaranjem u kavez, akvarijum, terarijum i slična mesta koja im ograničavaju kretanje i neuspešno imitiraju njihovu prirodnu sredinu. Jedino će pas dati život za vas, a mačka pretpostaviti ljudsku vrstu svojoj smatrajući vas za roditelja.

A vi, šta ste vi, kao pripadnici ljudske vrste učinili za njih? Velika većina njih je za uzvrat, od čoveka dobila samo bol i patnju. Čovek ih tretira kao otpad, svakodnevno ih napuštajući i zlostavljajući. Baca njihov podmladak u kontejner, mladunce različitih uzrasta, slepe, gluve, sa pupčanom vrpcom koja još nije otpala, tek progledali, tek počeli da jedu, ili stari mesec, dva, tri ... To neželjeno potomstvo svojih ljubimica, svoju odgovornost i brigu, nesavesni i neodgovorni vlasnici podmeću slučajnom prolazniku. Oni ne žele da sterilišu svoju kuju ili mačku zato što to „nije prirodno“, ali bez imalo osećaja krivice ostavljaju njihov porod na ulici i tako ga osuđuju na smrt. Da li je to prirodno? Da li je prirodno i normalno izbaciti svog ljubimca napolje, na drugom kraju grada, daleko od kuće, daleko od ljudi, u tišini, da ne može da se vrati? To rade oni što „vole“, a šta tek rade oni što ne vole? Patnja koju deo ljudske vrste nanosi životinjama je nemerljiva.

Zato i danas, treće subote u avgustu mesecu, na Međunarodni dan životinja beskućnika zahtevamo od nadležnih da sprovode Zakon o dobrobiti životinja, zahtevamo da se problem napuštenih životinja u Republici Srbiji reši na održiv, sistemski i human način. Podsećamo da se i danas, sedam godina od donošenja Zakona o dobrobiti životinja, zaštita ljubimaca ne sprovodi, udruženja ukazuju na kršenje postojećih odredbi zakona, na činjenicu da se ništa nije učinilo na kažnjavanju napuštanja, na uvođenju ilegalnih odgajivačnica u legalne tokove, na kontroli razmnožavanja vlasničkih pasa – ništa se nije učinilo na zaustavljanju besomučnog razmnožavanja i ilegalne trgovine psima i mačkama. Zato apelujemo na državne organe da promene svoj odnos prema napuštenim životinjama i da se angažuju na sprovođenju Zakona o dobrobiti životinja, na građane da pomognu da se smanji broj napuštenih životinja tako što će udomiti (a ne kupiti) i na vlasnike da sterilišu svoje ljubimce i da ih nikada ne napuste.