U subotu 13. avgusta 2016. održan je protest protiv izgradnje pingvinarijuma u Beo zoo vrtu, u organizaciji grupe studenata Biološkog fakulteta, a uz podršku i pomoć našeg udruženja. U nastavku je tekst govora kojim je naša Katarina Samurović ispred udruženja podržala protest i opisala tugu života životinja u zatočeništvu.

“Uprkos tome kako neki pokušavaju da nas predstave, mi smo se danas okupili ovde upravo jer volimo pingvine, kao što volimo i poštujemo sve ostale vrste životinja. Voleti nekoga znači ne samo voleti ga izgledom, već i poštovati njegove potrebe i osećanja. U tom smislu, većina stanovnika zoološkog vrta može samo da se oseća nevoljeno - zapostavljeno i zaboravljeno od šire javnosti, ili još tragičnije, od strane onih koji su odgovorni za njihove živote.

Njihovo životarenje je i predskazanje budućnosti najavljenih pingvina, bez obzira koliko im skupu volijeru naprave – jer će se i o njima starati sa istom, pogrešnom logikom „atrakcije“. Lično, ne mogu da zaboravim kakve sam sve „atrakcije“ videla dok sam kao dete posećivala Vrt i čak volontirala iza ovih kapija. Ne mogu da zaboravim unakažene šape tigra - šape bez prstiju, izbezumljene vukove i lisice, pretrpane kaveze sa pticama u kojima se umire svakodnevno. Aligatora decenijama gađanog novčićima, kamenjem i kestenjem, koji nema gde da se skloni i koga nema ko da zaštiti. Ne mogu da zaboravim depresiju i beznađe u očima naših najbližih primatskih rođaka. A to je samo ono što se vidi spolja.

Beo zoo vrt ima višedecenijsku tradiciju nemara prema osnovnim potrebama svojih stanovnika. Osećajna živa bića tretirana su kao potrošne zamenljive atrakcije, sredstvo za zabavu, zaradu i ubiranje jeftinih političkih poena. U skučenim, neadekvatnim kavezima, lišene mogućnosti da ispolje svoju prirodu, psihički oštećene, otuđene i usamljene, životinje Beo zoo vrta zaista izgledaju kao na odsluženju doživotne zatvorske kazne. Ali pod kakvom optužbom? Kakvom krivicom? S kojim pravom?

Čemu ovakav vrt uči brojnu decu koja ga posećuju? Da je normalno da životinje budu zatočene na ovakav način radi profita i zabave? Da je u redu da budu izvrgnute torturi i ruglu? Da su određena bića prosto vrednija od drugih, da je u redu da "atraktivnije" životinje poput belog lava imaju lepo opremljene kaveze i daleko bolju negu od svog „običnog“ rođaka, zatočenog u betonskoj provaliji? Šta ovakve scene poručuju brojnim turistima o ovom gradu i naciji, o svima nama?

Moderni zoološki vrtovi su etične ustanove koje se trude da zadovolje prirodne potrebe životinja, i koje rado i redovno sarađuju sa naučnim institucijama. Oni leče i rehabilituju divlje životinje, njima se poveravaju važni i osetljivi projekti poput vraćanja ugroženih vrsta "u život" i na staništa. A šta mi imamo? Imamo zoo vrt koji krši zakon Republike Srbije, Zakon o dobrobiti životinja. Jer nažalost, u pogledu nauke, Beo zoo vrt bi mogao da posluži jedino kao poligon za istraživanje brojnih patologija koje se javljaju kod životinja kao posledica okrutnog zatočeništva, takozvanih tehnopatija: stereotipije, međusobne agresivnosti, samopovređivanja, letargije. Mi bi najviše voleli da "Vrt dobre nade" zaista to i bude - da postane human i moderan vrt, u kome će životinjama biti obezbeđena dobrobit u skladu sa poznatim standardima.

Odustajanje od pingvinarijuma i drugih megalomanskih „atrakcija“ i hitno ulaganje u poboljšanje uslova za postojeće životinje, rasterećivanje umesto dodatnog opterećivanja kapaciteta vrta, jedini je put ka tome. Sve ostalo je šarada koja skupo košta, a najveći ceh plaćaju nedužne životinje, koje životare u nezamislivoj patnji, samo za naše oči.

Još jednom, danas zahtevamo:

• Da se obustavi gradnja pingvinarijuma, zato što u Beo zoo vrtu ne postoje uslovi za proširivanje i ubacivanje novih životinja;
• Da se sredstva namenjena pingvinarijumu preusmere na poboljšanje uslova života za postojeće životinje, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i smernicama Evropske asocijacije zoo vrtova i akvarijuma (EAZA).
• Da se životinje za koje uslovi ne mogu da se poboljšaju izmeste, po mogućstvu u pogodne prirodne rezervate. “