Povodom nemilih događaja (napadnuta starica i studentkinja) koji su se odigrali na starom niškom groblju polovinom meseca marta udruženja Nada za životinje – Riska i Feniks obratila su se gradonačelniku Niša, dr Zoranu Perišiću, sa zahtevom da zaustavi hajku na napuštene pse. Objasnili smo da „mere koje se preduzimaju tim povodom mogu samo načiniti veću štetu nego doneti korist rešavanju problema napuštenih pasa“. Očito je da se Program kontrole i smanjenja brojnosti populacije napuštenih životinja u Nišu nije sprovodio ili, ako i jeste onda je to bilo nedosledno i sporadično. Nadležne institucije su zatajile i sada je potrebno naći krivca. Stvorena je atmosfera linča i psi se optužuju za nešto za šta nisu i ne mogu biti krivi. Ovo svakako neće doprineti rešavanju problema napuštenih životinja. Umesto toga doprineće uvećavanju problema jer će se na lokacije sa kojih su psi odvedeni doseliti novi. Takođe, daće se legitimitet pogrešnom uverenju da se problem rešava kontinuiranim bavljenjem posledicama tj. psima, a ne uzrokom tj. neodgovornim ponašanjem ljudi.

Neodgovorno ponašanje ljudi je uzrok rasta populacije napuštenih kućnih ljubimaca. Sve lokalne samouprave u Srbiji suočavaju se sa kontinuiranim masovnim napuštanjem pasa i mačaka. Za postojeće stanje najveću odgovornost (pored neodgovornih vlasnika) ima Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Njihova odgovornost se ogleda u činjenici da se Zakon o dobrobiti životinja, usvojen juna 2009. godine, još uvek samo delimično sprovodi. Ovo se ogleda u sledećem: - nije implementiran zakonski okvir koji treba da omogući sistemsko rešenje problema napuštenih kućnih ljubimaca; - nisu usvojena sva potrebna podzakonska akta vezana za ovu oblast, a koja bi, između ostalog, omogućila izmenu već ustaljenih negativnih navika ljudi vezanih za neodgovorno vlasništvo; - nisu organizovane obuke o dobrobiti životinja za zaposlene i sve one koji rade sa životinjama;  i - izostanak kontrole sprovođenja propisa, odnosno nadzor nad Zakonom o dobrobiti životinja koji treba da sprovodi Republička veterinarska inspekcija preko svojih inspektora.

Takođe, ukazali smo na društvenu odgovornost koju podrazumeva funkcija gradonačelnika, kao i da je u tom smislu veoma važno da se spreči „uključivanje građana u hvatanje pasa, jer je u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja, pošto oni nisu stručna, a ni ovlašćena lica za tako nešto“, a posebno zato što i to utiče na stvaranje atmosfere linča.

Ovakvoj situaciji pogoduje i to što ne postoji transparentnost u radu zoohigijenske službe u pogledu postupanja sa napuštenim psima i mačkama. Ono što se može videti je bahato i surovo, a nikako humano postupanje koje karakteriše pažnja dobrog domaćina, kako se u Zakonu o dobrobiti nalaže postupanje sa životinjama.

Stiče se utisak da je u gradu vandredno stanje u kome institucije podržavaju i podstiču građane da krše zakon. Ovo predstavlja Niš kao grad u kome se podržava bahatost državnih službenika i nadležnih institucija. Ovo doprinosi daljoj dehumanizaciji našeg društva koje je već preplavljeno nasiljem. Naša deca gledaju surovo postupanje prema psima i tako uče da se surovost prema životinjama ne sankcioniše i da je kršenje zakona dozvoljeno i čak poželjno ponašanje. Stvara se slika da su psi krivi za sve probleme u gradu i da ih zato treba kazniti, a građanima koji imaju probleme psihosocijalne prirode ovo daje dozvolu za delanje koje nije u skladu sa zakonskom regulativom.

Slično ponašanje zoohigijenskih službi može se posmatrati u onim gradovima u Srbiji koji imaju takve službe i prihvatilišta, kao i program kontrole i smanjenja brojnosti populacije napuštenih kućnih ljubimaca. Takvih je manje od trećine, što takođe govori o poštovanju zakonske regulative.

Na kraju smo istakli da podržavamo sve napore koji idu u pravcu sprovođenja Programa kontrole i smanjenja brojnosti populacije napuštenih životinja, a koji je baziran na CNR sistemu, s tim da Program mora da se sprovodi dosledno i u potpunosti, inače neće dati rezulate.