Udruženja Nada za životinje - Riska i Feniks uputila su dopis Ministru pravde i Ministru unutrašnjih poslova u vezi nemilih događaja koji su se zbili u vreme proteklih praznika. U novogodišnjoj noći, 31. 12. 2015. u Beogradu, u ulici Bulevar kralja Aleksandra u blizini broja 488 nekoliko mladića vezalo je psa žicom i gurnulo mu zapaljenu petardu u usta. Prema navodima, prolazniku koji je pokušao da ih spreči odgovorili su: “Matori, skloni se da ne prođeš isto”. Pas je od povreda uginuo. Nekoliko dana pre, 25.12. 2015. u Poljoprivrednoj školi u Futogu učenik je, praćen navijanjima svojih drugova, gurnuo zapaljenu petardu psu u uho. Učenici koji su incident prijavili profesorki dobili su odgovor: “Ništa strašno”. Povređeni pas je pobegao. Dana 1. januara 2016. čovek je na ulici u sred bela dana, na očigled prolaznika, prebio štene na smrt.

U dopisu smo ukazali da su ovakvi događaji samo vrh ledenog brega nasilja kojim je preplavljeno naše društvo. Nasilje postaje način komunikacije među vršnjacima, u porodici, u školi, na radnom mestu, na ulici. Posebno zabrinjavajuće jeste to što nasilje postaje prihvatljiv društveni obrazac i što prevazilazi okvire pojedinaca i specifičnosti njihovih struktura ličnosti, odnosno što se više ne može statistički svesti na izolovane incidente ili pojavu prisutnu u određenoj grupaciji.

Alarmantno je to da slučajevi nasilja postaju sve brutalniji, a izostanak adekvatne reakcije institucija, vodi opštoj desenzitizaciji i instrumentalizaciji ovakvog oblika ponašanja i njegovom potkrepljivanju još na najranijim uzrastima. Tolerancija okoline prema nasilju i nasilniku je zabrinjavajuće visoka, građani su obeshrabreni da se suprotstave nasilju iz straha od nasilnika, a naročito zbog saznanja da ih nadležne institucije ne štite, što vidimo iz činjenice da nadležni svojim nečinjenjem ohrabruju nasilnike da ispolje nepoželjno ponašanje.

Ignorantski odnos prema patnji žrtve, pa bila ona čovek ili životinja, mora da postane stvar prošlosti. Empatija mora da se nađe na mestu koje joj pripada, a to je vrlo visoko rangirana među ljudskim kvalitetima, jer samo tako možemo da gradimo humano društvo i garantujemo bezbednost svih građana posebno onih najranjivijih. Sa druge strane, ne zaboravimo da je reč i o krivičnim delima koja zahtevaju i obavezuju institucije na adekvatno reagovanje i postupanje.

Ukazali smo i na činjenicu da je nauka dokazala povezanost između zlostavljanja životinja i zlostavljanja ljudi. Dokaz je u činjenici da se u anamnezama počionica krivičnih dela koja se odnose na ljudske žrtve, bilo da je reč o brutalnim ubistvima i/ili zlostavljanjima, neizostavno nalazi podatak o tome da je dotični zlostavljao i ubijao životinje u detinjstvu. U studijama slučajeva ubistava uvek nailazimo na podatak da je nasilnik u periodu maltretiranja žrtve, zlostavljao kućne ljubimce, ukoliko su postojali.

U razvijenim zemljama nasilje prema životinjama se ne toleriše, već se sankcioniše. U razvijenim zemljama postoje registri počinioca krivičnih dela u slučaju životinjskih žrtava jer je taj problem prepoznat kao društveno relevantan. Naše društvo mora sistemski i sistematski da se izbori sa nasiljem i postane tolerantno i humano. Nasilje se mora sprečiti – jedan od vidova prevencije nasilja prema ljudima je sankcionisanje nasilja i zločina prema životinjama, što je u isto vreme i prevencija razvoja svih oblika patologije u društvu i uslov za humanizaciju društva.

Zahtevali smo da ministri svojim ovlašćenjima i zakonskim nadležnostima pomognu da se nađu i kazne oni koji su petardom masakrirali napuštenog psa u novogodišnjoj noći, kao i da se započne sa menjanjem stava nadležnih institucija u pravcu sprovođenja zakonske regulative koja se odnosi na zaštitu životinja.

U videu koji sledi možete pogledati gostovanje na Grand TV u okviru emisije Grand magazin u kome je bilo reči i o ovoj temi