Komentar udruženja Link plus, Nada za životinje – Riska i Feniks, danas je izložila Milja Krivokuća na Konsultativnom sastanku organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životinja sa nadležnima iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u organizaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije

Zakon o dobrobiti životinja trebalo je da se unapredi, i to:

— izmenom odredbi koje nisu bile percizno definisane
— ili su omogućavale zloupotrebu putem pogrešnog tumačenja pojedinih odredbi
— kao i dodavanjem kaznenih odredbi tamo gde ih nije bilo, da bi zakon mogao u potpunosti da se primenjuje.

Ovo je jedini zakon kojim se definiše način zaštite dobrobiti životinja u Republici Srbiji, a on je u ovoj verziji sve samo ne zakon koji bi se mogao nazvati zakonom o dobrobiti životinja.

Sada je prilika da se postojeće definicije unaprede i da se dodaju nove. Međutim, pojedine nove odredbe, kao što su one o Nacionalnom savetu za dobrobit životinja šokirale su nas jer ne sadrže nijedan bitan podatak o profilu i kriterijumima za izbor članova.

Takođe, usvajanje novog Zakona o dobrobiti životinja ni ovog puta ne prate podzakonska akta, a ona je trebalo da budu paralelno napisana i usvojena da bi zakon mogao da se primenjuje u punom obimu.

Pojedini pravilnici koje je trebalo usvojiti nisu usvojeni u proteklih 6 godina, ali se požurilo sa usvajanjem, na primer Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu čije odredbe nisu usklađene niti sa realnim potrebama naše države, niti sa stavovima međunarodnih veterinarskih organizacija.

Ovaj Nacrt zakona sadrži brojne odredbe koje bi odredile nedopustivo postupanje sa napuštenim kućnim ljubimcima, mi ćemo vam dostaviti svoje primedbe u pisanoj formi jer sada nema vremena da se sve one izlože.

Odredbe člana 15. su neprihvatljive, jer veterinar dobija pravo i dužnost da sam procenjuje da li je, na primer, životinja prilagođena uslovima smeštaja i da je ubije, ako smatra da se nije prilagodila. Ovakva odredba u potpunosti obesmišljava ovaj zakon i sve druge propise koji štite život životinje.

Definicija zoološkog vrta treba da naglasi da se radi o objektu koji služi za smeštaj divljih životinja radi zaštite divlje faune i očuvanja biološke raznovrsnosti.

Za javno prikazivanje životinja neophodno je da postoji dozvola.

Republika Hrvatska zabranila je ritualno, odnosno religiozno klanje, tako da je nejasno zašto i Republika Srbija ne može da ga zabrani. Takođe, zaštita dobrobiti svih životinja mora da bude zaštićena prilikom klanja, bez izuzimanja slučajeva klanja za sopstvene potrebe, malih klanica, živine i kunića ....

Zaštita dobrobiti životinja koje se drže u karantinu nije definisana, a rok od 7 dana je neprihvatljiv.

Nejasno je na koje se životinje odnosi izraz depopulacija i zašto se uvodi.

Što se oglednih životinja tiče, nije uzet u obzir član 19. Direktive 2010/63/EU koji definiše udomljavanje oglednih životinja, a takođe postoje odredbe u vezi sa oglednim životinjama koje treba da se izmene. Ponavljanje ogleda i ponovo korišćenje oglednih životinja je neprihvatljivo.

Rad Etičkog saveta za dobrobit oglednih životinja ponovo nije definisan (javnost rada, profil i mandat članova).

Regionalna prihvatilišta za pse i mačke nisu prihvatljiva. Predlažemo da lokalne samouprave koje nisu obezbedile prihvatilište zaključe ugovor sa zoohigijenskom službom lokalne samouprave sa kojom se graniče, samo ukoliko u ugovoru postoji odredba o vraćanju pasa i mačaka na lokacije na kojima su uhvaćeni.

Programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka ne mogu da budu regulisani uslovi i način držanja kućnih ljubimaca.

Bilo kakav prenos nadležnosti na organe lok. samouprava je neprihvatljiv.

Krznašice su posebna priča. Ne zanimaju nas zahtevi Privredne komore i marginalnih političara koji ne razumeju i ne mare za nezamislivu patnju životinja koje se gaje zbog kože i krzna.

Smatramo da je neophodno da se skrati rok i ranije zabrani uzgoj životinja isključivo zbog krzna i kože, a ne da se ova odredba ukida iz političkih razloga.

Takođe smatramo da jedan konsultativni sastanak nije dovoljan i da je neophodno da se već danas zakaže sledeći sastanak na kojem ćemo razmatrati unapređen Nacrt Zakona o dobrobiti životinja.

Sastanku su prisustvovali dr Budimir Plavšić, dr Maja Andrijašević, dr Ivana Lazić i dr Olivera Vukelić iz Uprave za veterinu, Odeljenja za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja i Odeljenja veterinarske inspekcije, predstavnici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, kao i predstavnici organizacija Link plus, Nada za životinje - Riska, Feniks, Pravnici za zaštitu životinja, Help Animals, Fondacija za razvoj domaćinstva, Udruženje veterinara male prakse Srbije, Kinološka akademija, Sloboda za životinje, Educa humana, Orca, Alfa, Beta, Ljubimci, Ekolibrijum, Lajka, Pro Anima, Save Me Dada, FAPS, MIA, EI17, Humanimal, kinoloških i felinoloških organizacija.