Svetskim danom životinja (WAD, 4. oktobar) započela je Nedelja zaštite životinja (4-11. oktobar) u toku koje je naše udruženje obeležilo ovaj praznik životinja, 9-og oktobra, Radionicom za decu u knjižari/čajdžinici Apropo.

Radionica

Tema Radionice je bila „Divlje i domaće životinje, njihova staništa i potrebe“. Pričalo se o raznim životinjskim vrstama, o tome kako žive i o načinu na koji svako od nas može da doprinese njihovom boljem životu. Mališani su imali priliku da ispričaju ono što znaju o potrebama različitih životinja i uporede ih sa ljudima i ljudskim potrebama. Na kraju smo zaključili šta je univerzalno za sve životinje i čoveka i zajedno pravili hranilice za ptice. Mališani su se posebno obradovali ovome, tako da je Radionica trajala duže nego obično, što je za nas najdraža pohvala za organizaciju.

O Svetskom danu životinja

Svetski dan životinja (World Animal Day) prvi put je obeležen 1931. godine, u Firenci, na konvenciji ekologa. U to vreme proslavljao se kao dan sv. Franje Asirškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i postao praznik svih ljubitelja i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju.

Ovog dana sve organizacije za zaštitu životinja skreću pažnju javnosti na činjenicu da je čovek istrebio mnoge životinjske vrste uništavajući njihova staništa i eksploatišući ih zarad profita i zabave. Takođe je, ogroman broj kućnih ljubimaca, sebi najbližih životinja, doveo u situaciju da pati i umire odbačen na ulicama ili u prepunim prihvatilištima. Ovog dana skrećemo pažnju na sve vidove zlostavljanja, eksploatacije i ubijanja životinja na farmama za krzno, u laboratorijama, u lovu, na farmama za masovni uzgoj, u klanicama, transportima, cirkusima, zoološkim vrtovima, trkama, borbama, fiestama ...

Kada je počelo?

Počeci zaštite životinja mogu se pratiti do u daleku prošlost čovečanstva. U vreme stvaranja organizovanog ljudskog društva nailazimo na prve tragove, pa sve do 17. veka, „zaštitu“ su diktirali vladari i svodila se na osnovna uputstva data narodu, o tome da stoku treba hraniti i pojiti i ne treba batinati. U periodu od 17-19 veka o zaštiti govore veliki mislioci svog vremena i tada počinje da se govori o pravima životinja i moralnoj obavezi čoveka da ih štiti.

Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi.

Nauka je dokazala!

Činjenica da su životinje osećajna bića (one osećaju bol, patnju, strah i stres, što je nauka potvrdila), dovela je do toga da veliki broj ljudi postavi pitanje o moralnoj ispravnosti eksploatacije životinja. Ubrzani tehnički i tehnološki napredak civilizacije (kraj 19. i početak 20. veka), omogućio je besomučnu eksploataciju, zlostavljanje i ubijanje životinja. Odgovor na to je upravo aktiviranje velikog broja pojedinaca i organizacija na njihovoj zaštiti, koji su se organizovali u pokrete za zaštitu životinja.

Pokreti za zaštitu životinja

Pokreti i teorije na kojima se oni zasnivaju mogu se razvrstati u tri kategorije: teorija o dobrobiti životinja, teorija o pravima i teorija o potpunom oslobađanju životinja.

Pristalice pokreta za dobrobit životinja polaze od stava da je opravdano upotrebljavati životinje u onoj meri u kojoj se drastično ne narušava njihova dobrobit opisana kao: pravo na hranu i vodu, pravo na udoban smeštaj, pravo na život bez bola, povrede i bolesti, pravo na život bez straha, stresa i patnje i pravo na ispoljavanje ponašanja karakterističnog za vrstu.

Pristalice pokreta o pravima životinja smatraju da životinje imaju ista prava kao i ljudi i da čovek nema moralno opravdanje da ih koristi za svoje potrebe.

Pristalice teorije o potpunom oslobađanju životinja od eksploatacije ljudi zagovaraju slobodan život životinja bez ikakvog mešanja čoveka.

Šta je zaštita životinja?

Suština zaštite životinja je borba protiv diskriminacije, borba za bolji život i toleranciju među ljudima. Singer je rekao „U svom ponašanju prema životinjama svi ljudi su nacisti. Lakoća sa kojom čovek može raditi po svojoj volji s drugim vrstama ilustruje najekstremnije rasističke teorije po principu zakona jačeg. Tretman koji čovek nanosi božjim stvorenjima ismejava njegove ideale i njegov takozvani humanizam.“ Ovo nas dovodi do pojma specizam (tvorac pojma i teorije o specizmu je Richard Ryder) koji govori o diskriminaciji vrsta, o neravnopravnosti vrsta u odnosu na pravo na život. Borba za ovo pravo suština je borbe za zaštitu životinja.

A gde smo mi?

Iako je Zakon o dobrobiti životinja usvojen 2009. godine, u Srbiji se situacija nije mnogo promenila. Edukacija građana, kažnjavanje napuštanja, zlostavljanja i ubijanja skoro da ne postoje. Borba za implementaciju Zakona, za adekvatno mesto životinja među nama, za toleranciju, a protiv ravnodušnosti i diskriminacije ljudi koji pomažu životinjama - se nastavlja.

Naša poruka

Naša poruka je da su životinje ravnopravni stanovnici naše planete sa kojima delimo svoj život na njoj, da one imaju jednako pravo na život kao i mi, da one, kao i mi, osećaju bol, patnju, strah i stres, tako da im ne smemo činiti ono što ne želimo da neko čini nama, ono što sankcionišemo u okviru našeg, ljudskog, društva.