Rijaliti šou Farma – kulturološki, psihološki, sociološki, filozofski, ... itd., fenomen naše stvarnosti. U zemlji koja je izgubila svoje vrednosti (ako ih je uopšte imala), u zemlji u kojoj je najvažnije imati novac jer se za isti sve može kupiti, u zemlji u kojoj je main stream jeftinoća svega i svačega, svuda i u svemu, ... u takvoj zemlji rijaliti šou Farma ima neverovatno veliku gledanost, skoro cela nacija sedi ispred tv ekrana i prati dijaloge i događanja. „Hleba i igara“, to su još stari Rimljani izmislili kao lek protiv bede, i fizičke i moralne.

U prvoj Farmi reagovali smo na klanje ćurke dopisom Ž. Mitroviću i prijavom Republičkoj veterinarskoj inspekciji. Nije bilo zvaničnog odgovora od inspekcije, neki mediji su objavili naše saopštenje, nikakve reakcije od Ž. Mitrovića, ali se ipak prestalo sa javnim klanjem. Po Zakonu o dobrobiti životinja (stupio na snagu juna 2009. godine), to je zabranjeno i inspektor je očigledno opomenuo farmere.

U drugoj Farmi reagovali smo na smrt krave Bilje. Mediji su objavili „prepucavanje“ izmedju farmera o tome ko je kriv što je Bilja uginula, vlasnica krave je odbila obdukciju, Bilju su negde zakopali i to više nije bilo interesantno.

Treću Farmu upravo pratimo. Dinamika odnosa prema životinjama zasnovana je na neznanju, nebrizi, nepažnji, neodgovornosti i nestručnosti u radu i komunikaciji sa njima. Farmeri su ljudi koji u privatnom životu nemaju nikakvo znanje ni  kontakt sa životinjama sa kojima su prinudjeni da rade. Kraće rečeno – nesposobni su da se brinu o njima na adekvatan način. Ovog puta zbog njihove nesposobnosti uginulo je nekoliko pilića. Odgovornost dele organizatori, akteri i oni koji su svoje životinje „pozajmili“ da „glume žive eksponate“. Da li će se i preko ovoga preći kao preko kolateralne štete? Da li će veterinar, koji bi po službenoj dužnosti morao da reaguje, reagovati i podneti prijavu? Da li će se možda neko od farmera zapitati o svojoj odgovornosti i poruci koju šalje u etar, a kojom utiče na veliki broj mladih ljudi koji gledaju Farmu? Da li će možda TV Pink, kao nosilac nacionalne frekvencije (što govori o gledanosti, ali i o odgovornosti) prihvatiti „mrvicu“ odgovornosti za svoje učešće u edukaciji o zaštiti životinja. U vreme kada se svi zajedno trudimo da se odnos prema životinjama promeni, produkcija ih tretira kao potrošni materijal. I ako u prvom serijalu nisu imali iskustva, sada je jasno da su prisutne životinje unapred žrtvovane. Jasno je da su učesnici neiskusni, a briga o životinjama podrazumeva želju, volju, znanje i mogućnosti, sve ono što farmerima nedostaje pored iskustva. Očigledno je da su u svakom od serijala odabrani učesnici koji imaju iskustva, ali njihov ostanak na farmi nije ničim uslovljen.

Ne zahtevamo "ukidanje" životinja, već svođenje broja na minimum, edukaciju farmera, svakodnevni nadzor kako veterinarski, tako i vlasnika životinja, stroga pravila o broju farmera koji ih opslužuju i načinu na koji to rade. Žalosno je da se njihova smrt zbog neadekvatne brige izjednačava sa pogrešno zakucanim ekserom ili daskom koja nije na svom mestu!