Opet je ubijen pas. U blizini mesta na kome je pre pola godine pronadjena osakaćena keruša Mila, NN lice je ubilo psa. Da li je ovo slučajnost ili poruka koju neki psihopata šalje?

Po čl. 269 Krivičnog zakonika za ubijanje, mučenje i zlostavljanje životinje zaprećena je novčana ili kazna zatvora do jedne godine. Možda se ovo ubistvo ne bi dogodilo da je pronadjena osoba koja je osakatila Milu, a možda i bi, to ne možemo znati. Ono što sigurno znamo je da u opštoj eskalaciji nasilja i miljeu u kome ljudski život ima veoma nisku cenu, život životinje ima još nižu. Takodje znamo da je zlostavljanje i ubijanje životinja u visokoj korelaciji sa zlostavljanjem i ubijanjem ljudi. Osoba koja može da zlostavlja i ubija životinje može to isto da učini i čoveku. Svim serijskim ubicama je zajedničko to što su zlostavljali životinje u periodu detinjstva i mladosti.

Ovo je prepoznato u mnogim zakonodavstvima civilizovanih zemalja kao bitan preduslov za prevenciju nasilja uopšte pa je u tom smislu rad na preventivi izuzetno razvijen, a zlostavljanje i ubijanje životinja se strogo kažnjava. Kod nas izostaje i preventiva i sankcija.

Još uvek se život životinje ne smatra dovoljno važnim da bi njegovo ugrožavanje bilo na adekvatan način sprečeno i sankcionisano. Još uvek se ne pridaje značaj povezanosti izmedju nasilja prema životinjama i nasilja prema ljudima. Šta je potrebno da se dogodi da bi se ovo shvatilo?

Nečinjenje nadležnih i ne preduzimanje potrebnih radnji da se istraži zločin predstavlja svojevrsnu poruku podrške zlostavljačima i ubicama da nastave dalje putem kojim idu. Da li se nasilje prema životinjama toleriše kao neka vrsta zamene za nasilje prema ljudima? Da li zato izostaje preventiva i sankcija? Koliko je vremena potrebno da nadležni prihvate činjenicu da je od nasilja prema životinji jedan korak do nasilja prema čoveku? Mnogo je pitanja, a odgovor je jedan - Zahtevamo od nadležnih da rade svoj posao, da istraže zločin i nadju ubicu.