Borbe pasa
Borbe pasa su zabeležene u istorijskim dokumentima mnogih civilizacija i kultura. Pretpostavlja se da potiču iz vremena pripitomljavanja pasa. Kroz istoriju mnoge vrste su namenski ukrštane u cilju stvaranja pasa za borbe, na osnovu njihove snage, brzine, agresivnosti, tolerancije na bol i već urođenog gena za upornost u borbi. Danas se borbe pasa održavaju u napuštenim prostorima daleko od očiju javnosti. Ova protivzakonita, surova zabava vlasnicima donosi finansijsku dobit, s obzirom da uz borbe uvek ide klađenje na pobednika. Dva psa se bore u improvizovanom ringu sve dok jedan od njih više ne želi ili ne može da se bori. U svakom slučaju, borba se završava sa ozbiljnim povredama i smrću jednog od njih. Unosan posao jeste i nekontrolisana reprodukcija i uzgajanje u cilju postizanja željenih traženih osobina.
Psi se za borbe pripremaju od rođenja, tako postaju asocijalni i agresivni. Zlostavljaju ih, prebijaju, dopinguju steroidima, proteinima, aminokiselinama i narkoticima, izgladnjuju … Na treninzima se psi razdražuju, simulira se inicijalni trzaj napada cimanjem povoca, treniraju se na uličnim psima, mačkama, zečevima i na sitnijim divljim životinjama. Kondiciju stiču na pokretnim trakama za trčanje, a ugrize uvežbavaju na gumama, i džakovima. Neki vlasnici pse navikavaju na bol sekući im uši nožem ili prebijajući ih metalnim palicama. Poraženi psi često uginu od iskrvarenja, dehidratacije ili infekcije nekoliko sati, pa čak i nedelja posle okršaja. Njih vlasnici često i sami ubiju kako bi izbegli reputaciju prodavca štenadi lošeg borbenog kvaliteta, ili ih ostave na ulici da uginu u strašnim mukama.
Evidencija o borbama pasa u Srbiji ne postoji jer se time još uvek niko ozbiljno ne bavi, iako se održavaju u skoro svim gradovima i manjim mestima. Iako su zabranjene i spadaju u nadležnost policije tek ove godine (jesen 2010.) došlo je do prvog pomaka, do prvih kazni za vlasnike pasa i klađenje.
Borbe konja
U Kini, Koreji, Indoneziji i Filipinima se još uvek održavaju krvave borbe konja, više od 500 godina. Kao i za svaku od do sada nabrojanih „disciplina“ i za ovu je karakteristična surovost. Konji se međusobno srahovito povređuju, dešava se da udarcem kopita izbiju oči protivniku. Poraženi konji bežeći od smrti pokušavaju da ispuze iz arene što nailazi na neodobravanje publike. Lečenja nema, a poražene životinje se prodaju klanicama. Pijana, razularena masa u kojoj se nađu i deca, kockari, klađenje u kome učestvuje i lokalna televizija (Filipini) su redovan dekor ovakve „zabave“.
Borbe petlova
Surova krvava zabava, u kojoj se jedna ili više ptica, specijalnog uzgoja, poznatih kao borbeni petlovi, u ograđenom prostoru, nalik na ring, bore do smrti. Ptice nose specijalno urađene, veoma oštre mamuze, dizajnirane tako da režu i buše tkivo. Čak i ako ne ugine u borbi ptica je toliko izranjavljena da ne može da preživi borbu i ugine u velikoj patnji. Iako je poznato da se borbe petlova održavaju i u našoj zemlji, zvaničnih podataka nema, pa o tome možete pogledati na inostranom linku.