ponedeljak, 23. jul 2018.
   
Text Size

Divlje i egzotične životinje kao kućni ljubimci

coka

Kad razmišljamo o kućnom ljubimcu moramo napraviti razliku između kućnih ljubimaca i životinja koje se drže kao kućni ljubimci. Jedine životinje koje su izabrale da žive sa čovekom su pas i mačka. Još iz vremena preistorije datira ovo prijateljstvo. Oni su prišli čoveku i od tada dele sa njim dobro i zlo. Ostale životinje koje se drže u kući ili dvorištu, a kojima se mogu obezbediti uslovi za život približno slični prirodnim su mnoge životinjske vrste. Svi kičmenjaci: sisari, ptice, gmizavci, vodozemci i ribe. Beskičmenjaci najčešće oličeni u insektima i zglavkarima, ali i u mekušcima. To su: hrčci, morski prasići, miševi, pacovi, feretke, kune, zečevi, kunići, majmuni, divlje mačke, ptice, gušteri, zmije, krokodili, kornjače, daždevnjaci, žabe, ribe, rakovi, puževi, pauci, buba švabe...

Ove životinje nisu izabrale da žive sa čovekom, one su prisiljene na to zatvaranjem u kaveze, akvarijume i terarijume u kojima se imitira njihova životina sredina. Nemojte uzimati za ljubimca životinju koja nema potrebu da podeli emocije sa vama, životinju koja je sputana kavezom i izolovana iz svoje prirodne sredine radi vašeg zadovoljstva i zabave. Čak i pod uslovom da je odgajena u kavezu i ručno hranjena ova životinja nema potrebu da bude sa vama, ona je prisiljena da životno zavisi od vas.

Izolacija iz prirodne sredine donosi strah i stres koji za posledicu ima opadanje kvaliteta života. S obzirom da čovek, koliko god se trudio, ne može da falsifikuje prirodu i za svog divljeg ljubimca napravi životnu sredinu koja mu je potrebna, ljubimac je stalno pod stresom, a stres smanjuje kvalitet života. Da li želite da vašem ljubimcu sa vama bude lepo ili želite da pati? Ako iskreno odgovorite na ovo pitanje nikada nećete za ljubimca uzeti divlju životinju.

Kupujući divlje ili egzotične ljubimce doprinosite razvijanju trgovine ugroženim vrstama, daljem radu neregistrovanih odgajivačnica i povećanju nečije zarade. Divlje životinje su u većini slučajeva krijumčarene i njihovi vlasnici nemaju dozvolu nadležnog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao ni saglasnost Ministra za zaštitu životne sredine za njihovo držanje.

Ovu tematiku regulišu Zakon o divljači i lovstvu i Zakon o dobrobiti životinja Srbije, koji kaže:

10. Divlje i egzotične životinje kao kućni ljubimci

Član 58.

Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca može se obavljati samo na osnovu rešenja o odobrenju držanja i reprodukcije divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca, koje donosi ministar, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Životinjama iz stava 1. ovog člana moraju se obezbediti:

1) prostor koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti;
2) prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje;
3) kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti;
4) odgovarajući klimatski uslovi, u skladu sa potrebama vrste;
5) drugi uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 1. je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove životne sredine, propisuje bliže uslove za držanje životinja iz stava 2. ovog člana.

O ovoj temi govorili smo 27. maja 2018. u Ekološkom magazinu Čekajući vetar, autorke i voditeljke Aleksandre Vukićević, na talasima Radio Beograda 2, koju možete preslušati na linku OVDE.

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form